Учитељ

111

1. јуна 1878. год. оспована је школска каса. Министру беху одобрепи 120 милиона у пет годишњих исплата, од којих 60 милиона беху намењени на субвенције општинама, а других 60 милиона беху им дате на зајам под врло повољним условима за њих. Оснивање ове касе даде невероватног полета подизању школеких зграда; трошило се пе бројећи и скоро све општине сазидаше „школске групе“ простране и удобне. Првобитна устапова школске касе беше измењена доцније законима од. 138. јула 1880. и 2. августа 1881. тодине.

Али велика се битка отвори тек 1881. год. Жил Фери са своја два закона од 16. јуна те године однесе своје две прве победе.

По овим законима изпекивани су од државних учитеља и приватних учитеља исти докази о способности; 30066 учитељица, конгреганистичких нису имале никаквих сведоџаба, него су просто имале „је тез б'ове Фепсез“! без икакве педагошке. вредности, оне бише приморане да траже школска сведочанства. Беше од тог тренутка јасно да је репуплика била рошена на народну наставу сматра као најозбиљнију од својих дужности.

Законски пројекат о бесплатности основне наставе, поднесен 90). јануара 1880. год.. би претресен на првом читању 8. јула идуће године. Један владика, г. Фрепел, нападаше тај пројекат као теретан по државну касу, штетан по наставу, кобан у политичком и друштвеном погледу. „кил Ферп истицаше демократске разлоге; значајно је што ће се посадити у исте клупе сви грађани, који ће се доцније, били они богати или сироти, прикупити око заставе отаџбине.. Оп доказиваше да је школарина најгори данак и најјача брана стапању сталежа. Најзад скупштина изгласа овај предлог са већином од 336 противу 120 гласова.

Ова два закона предсказиваху и припремаху битну реформу, која је 28. марта 1882. године дала основној настави обавезни карактер и верску неутралност. После дуге дискусије у екушитини и у сенату под првим министровањем Кил Фери-а (1880—1881) ова реформа би изведена тек под другим министровањем Фрејсине-а, пошто су пзбори 1882 појачали републичку већину у сенату,

„Између ошштег права гласа и обавезне паставе има неоспорних веза“ писаше Жан Масе. А Гизо, творац закона од 1888. за 40 година противник обавезне наставе, п сам је признао 1872

1 Писмена, која су старешине њиховог реда издавале калуђерима и калуђерицама о њиховој наставној спреми.