Учитељ

646

његовог произвољног тумачења и у очитој је супротности са поменутим чл. 33. закона. Изводити, да је такво тумачење закона правилно и оправдано по томе, што се даље, по том истом чл. 33. закона тражи за пуну плату од 3000 дин. пуних 26 година службе, па сљедствено онда, да по томе за М-ту повишицу треба 22; за ТУ-ту 18; за Шу — 14; за Њгу — 10; а за Теву 5 год. службе — није ни _у колико оправдано ни правилно, јер, друго је редовно стање, а друго је прелазно стање; друго је кад учитељ један и почиње и пење се на највећи степен учитељске службе под једним — истим — законом, а друго је, кад се он преводи из права, стечених у времена пре данашњег закона и под са свим другим законима. Одредба законска, која, за пуну плату од 3000 дин. тражи пуних 26 година службе — претпоставља дакле стање редовно, да је један наставник под њим нико и под њим се попео на највећи степен учитељске службе; — а тврђење наставника које је данашњи закон затеко у служби — из старог у ново стање — не може се никако рачунати у редовно но једино у у прелазно; па за то се ни та одредба: да за пуну плату треба пуних 26 година службе не може применити на затечене наставнике, пошто некима од њих, који су тачно испуњавали прописе ранијих закона и по њима уредне повишице добијали требаће за пуну плату по данашњем закону — мање од 26 год. службе. А некима пак, који нису могли тачно испуњавати прописе ранијих закона ни уредно повишице по њима добијати — требаће за пуну плату по данашњем закону више од 206 год. службе.

Најзад, без вредности је тако слепо држати се те одредбе, која за пуну плату тражи пуних 26 год. службе, још и с тога, што њоме, поред онога што је већ раније у чл. 33. закона, речено о добијању повишице — нити је казано што ново нити што стварно. Јер, ако би хтели