Учитељ

729

због дрвета, хлада, рода, украса: а каже се: Има их и по гробљу. Ту оне са спуштеним гранама, рекао би човек, тугују и плачу за онима над чијим су гробовима“. („Кукају на туђем гробљу“.) Ако се заинтересују деца за ону лимунацију онда је опис брезе пропао, о њему мислити неће. Много је веће интересовање и напрегнута пажња била чланцима „Седам животиња“ од Шапчанина. — „На сплаву“ (117.) од непознатог писца чланак је да објасни спуштање грађе низ реку и доживљаје сплавара на сплаву, а овде се говори и о шуми и о пожару у шуми и о сечи горе па најзад и о повратку сплавара пошто су грађу довели до места „где се прерађује и препродаје“ (место препродаје и прерађује). Ово исто вреди и за „Кукавица“ (217.) из Невена, где се говори о сељењу птица уопште па бледо описује кукавица (врло бледо) и нашироко и надугачко се прича о лежењу и пакости младих п о народ. веровањима о кукавицама, где се вели: „да мојим злотвором т.ј. кукала!“ А куд ћемо оно: „. јако же и ми остављајем должником нашим“, и „љубите и непријатеље ваше!“ — „Тог у граду“ (133.) од непознатог писца. По натпису мислиће ко да се овде описује рад и промет на тргу, продаја и куповина земаљеких производа, али од тога нема ничега. Овде се скупио свет из свих крајева српских (т. Ј. Србије) а дошао је лингвиста, да проучава срп. дијалекте, п етнолог, да прегледа и опише ерпску ношњу. Ко прочита овај чланак одмах ће помислити да је изгубљен концепт, па је после на дохват писано, те је и изашло: „много хтео, много започео...“ — А да ли је овако доброг — „Зечић“ (186. од. непоз. писца чланак је, коме се циљ наћи пе може. Да ли се ту истиче несташност, да ли неблагодарност, да ли радозналост, да ли доброта, да ли жудња за слободом, да ли жалост за мајком — ко ће то знатиг Каже се зечић изшшао пред децу, јер је био поодјачао, па се збунио и на „пространом“ путу није могао побећи, него га деца ухватила и однела у школу, где му се није ништа допало (као п вуку и магарцу), после га један ђак однео кући и хранио млеком, али једнога дана зечић изађе, па нада кроз двориште, пси га окупе, и он побегне. Овде ће свако паметно ђаче запитати: како су га онда ђаци могли ухватити кад пси нису моглиг Заслужиће награду онај, који одреди главну тежњу овога чланка. — Чланку „У пећини“ (196.) од неп. писца требало би лешшега руха, па да не буде хладан и влажан као пећина, из које вода избија и стока пландује. Ово је бледа, штура, без ефекта слика, коју заборавите чим је не гледате, — Мислио би човек да ће га „Наша шетња“