Учитељ

730

(222.) из Невена одвести да види Бог зна шта, а оно га одводи до њивице да чује кратко предавање о шеви, а затим до шумице, да чује причу о царићу, што ће читати п у причи Ј. Драгашевића па још у везаном стилу.

У свима овим чланцима не говори се о ономе што се натписом обећава него о нечем другом, и то им је главна мана, поред расејаности, која у њима влада.

Види се јака тежња за сликама. Оне су заиста лепа грађа за читаначко штиво, али у другом руху, него што је ово овде; оне вежбају дечју комбинативну склоност и опажање заједнице само тада, кад се то лепо представи и јак интересе изазове. Слике су ипак погодније за ТУ разред, а у Ш да су слике простије и изразитије. Овим овде сумњам да се може довољно васпитати, п тек само мало научити, и мало размишљати. У претераној тежњи, да се избегне енциклопедијски тип, и да књига ова не буде умбеник свега и свачега нигде није одређен циљ чланку, те се читалац нађе као лађа без компаса. Ми, старији, можемо и без компаса, а —- деца% Али, и ја пе мислим, да у читанци треба да буде овако: „Тело мачкино дели се на: главу, врат, труп и удове. Удови ву ноге“, и т. д. до амина.

И овим чланцима пије задовољен захтев добре читанке, а ништа пема о ваздушним појавама нити о минералима.

4. Чланци о српском народу и српској земљи. Ових је чланака од прилике дванаест, чији нам се натписи свиђају, а мислимо да су и добри: „Златибор“, „Ћеле-Кула“, „Тврђава“, „На Ртњу“ и „Побратимство“ као слике и описи потпунији, прегледни п лепо написани. Остали чланци имају — који више који мање — недостатака, који потичу поглавито из претеране жеље да сви састави буду поетски написани, па зато је и могло бити да место тачног појма шта је Србија п каква је имамо чланак „Србија“ (160) коме можемо место тог натписа ставити име које му драго земље па да имамо „добру“ слику, пошто се прича о зеленим пољима, бреговима, равницама, пастирима, изворима п потоцима, храни, селима, кућицама, воћу и виноградима. Ово је проста шетња и преглед екопомски написан као извештај, али ништа није обележено тамо, по чему је ова земља Србија одличита и нама најмилија. Овом чланку не приличи натпис. У њему има и оваких ставова: „Треперењем лишћа, кад дува ветар, опа пам казују (дрвета) како је свемоћни Творац, који све ствара и одржава“; или „Попека су брда обрасла густом шумом, коју Срби добро чувају“. (Поживи,