Учитељ

731

Боже, држ. власт, па се опет брини и Ти о шумама нашим!) Или: „лепа си ми и мила, Србијо! ЈЉубим те као оца и мајку, као и мој мили и добри српски народ цео“! (Лажем те, Божеђ Зашто је љубимо; То треба написати тако да деца сама дођу до овога усхићења, а не да ово прочитају. Овако пак овакав завршетак хоће да покрије рђаву средину и почетак као чиста преобука на прљавом телу. Ово је лажно родољубље. — Бледи су, штури, без циља и дејства и чланци „Шумадија“ (163.) и „Мачва“ (168); и ако је требало да су обе покрајине обележене п као легло српског устанка и ослобођења, оне су ипак слабе природне слике; у њима се не види ништа од српскога живота и рада. — Од евих ових чланака. „Манастир“ (174.) од непозн. писца је најлошији. Има девет алинеја и толико битних задатака, и најпосле пити звате шта сте прочитали, ни шта је манастир, ни о га је подигао, ни зашто је у шуми, ни од куд му је богатство, управо ничему не знате разлог. Један галиматиас. Бог једини може разумети циљ овога чланка, у коме се каже: „....а манастирски су момци вредни, па зато је манастир и богат. Баш и ко би хтео да се лени, не сме од Бога, јер манастир плаћа момке“! Зато није богат, а и „Пе боји се шуша, Бога но батине“! — „Појата“ (112) од Милићевића је погрешно разумевање. „Влашки салаши“ или појате то су куће у шумадијским негруписаним селима. У источном крају Србије и у груписаном и негруписаном селу зову место око суднице „село“. Појате и бачије су летњи станови за стоку (у планини изван зиратне земље), а салаши и трла су зимњи станови за ситну стоку. По овоме је погрешно: „...тамо се роде, тамо п умру, а у село, из кога се броје да су, једва ако сиђу неколико пута у животу“. Јер, свако село има свој атар који се назива. по њему а грађани могу градити кућу где год хоће па опет да су из тога села. Овако је у крајинском округу, а под Малиником можда је п друкчије. — „Сељаци“ (14) сентименталност Ђ. Јакшића, где се о сељацима најмање говори већ се сликају: орао, камење у Каменцу, глас буљине, пољице, пролеће, иза жбуна ратарче п румено девојче, зима и зимска поћ. О сељацима ништа! него само романтика око Каменца. Шта се хтело овим чланком“ Ваљда то, да буде и какав Њурин прилог.

Остали су чланци добри у главном, и не треба их анализирати, Општу оцену о свима већ смо рекли, п додајемо још да нису писани у српском националном духу, него или у духу при-