Учитељ

734 незадовољства према њој, и да оваква пеће дуго живети, и не

треба да живи. Верујемо и то: да има и добрих особина п чланака, али мање него слабих.

Ш.

Стил, језик и правопис у овој читанци могу се примити као добри. Провинцијализама је мало а тако и врло мало непознатих речи. Деси се по који германизам (н. пр. „Дам довести себи коња“ стр, 191.) или и германска основа (и. пр. риба, рибања, стр. 69.).

Има повише погрешака у роду, Н. пр. на стр. 120.—-121.: „:-... него ћу и ја купити „једне наочаре“......: „Ове не ваљају, (т. ј. наочари) дај друге!“ и „разне наочаре“ п „добре наочаре“, а каже се и „а наочари су добре“. Овде је два пут употребљен

женски род а неколико пута мушки. Овде је именица мушкога рода 1. врсте, а придев се с њом у роду мора слагати. Тако и

„посуђе без глеђе“ ...и „са добрим глеђом“ стр. 139. показује

недоследност у неколико врста; а то Је именица жен. рода ако.

гласи : глеђ и из ТУ. врсте је, а: глеђа по Ш. врсти. Правилно је: глеђ. — На стр. 15. стоји: „двоје дечице нејачко“ (м. нејачке.).

Често се предлози стављају уз прилоге или се прилози пишу "двема речима н. пр. „нека се чува влаге од доле“ на стр. 143, (м. одоздо или оздо), а предлози стоје уз именице, личне заменице и речи, које су биле некад именице (1. пр. синоћ) а сад значе што и прилози Или на стр. 258. стоји: „... са свију страна готово у округ, ...“ (кружно или уокруг); или н. пр. на стр. 69. „остављају се шреко ноћ неопрани (м. ноћу) — Негде се предлози опет непотребно додају н. пр. „с лицем напоље“ на стр. 192., а треба, да се каже начин. Неразумљиво је пи у: „Ту оне са стушшеним гранама, тугугују ....“ на стр. 116., и не зна се јесу ли гране средство или друштво. — Неки пут се предлог и изостави, као на пр. на стр. 131. „Сад је куцнуло један час поноћи“ (м. ао или после поноћи; где је поноћ именица),

Каткад се избегавају збирне именице и пишу се ретко у мно- |

жини н. пр. „бурета“ (м. бурад) на стр. 115., као што се и јотује

непотребно: „јељацима“ (м. јелацима) на 183. страни, и као што

се укида зев и тамо где га нема џа још погрешно, н. пр. на стр. 134. „чованом“ „чованим“ и кожуће;“ каже се: чоха и кожух, или чоја и кожу (кожуви а не кожуви); а на стр. 207. „крува“ (м. круха).

Употреби се и 4. м, 2. падежа, н. пр. „Дадоше грожђе и њима“