Учитељ

2771

онда, кад се залиха наших представа, нашег пређашњег искуства споји (асимилује) са новим МАО кад ступи с њима у извјестан однос.

Па да мало изближе погледамо те индивидуалне разлике у даровитости. Почећемо са првом врстом:

1 Индивидуалне разлике у чулном опажању.

Као што смо мало час чули, у опажању има два про-

цеса: 1) перцепција и 2) аперцепција. перцепцији можемо разликовати такођер двије стране: а) материјалну (садржај) и 6) формалну (пажња).

Врло је тешко одијелити оно, што је перцепирано од оног, што је аперцепирано. Асимилација настаје кад се перцепција и аперцепција споје. Ово је међусобан одношај или изравнавање. Ту О алну радњу или изравнавање обавља наша пажња.

Перцепција и аперцепција даде се врло лако протумачити на овом примјеру. Узмимо једну скицу (цртеж). Ако је проста копија тада наличи више перцепцији а ако није онда више личи аперцепцији

Индивидуална даровитост у перцепирању (примању упечатака) има три врсте елемената: а) елементе осјета; 6) елементе простора и в) елементе времена.

Тако на пр. сликари још у младости показују смисао за боје. То је, дакле, чулна дријемљивост, или чулни правац и једностраност.

У погледу на индивидуалне разлике у аперцепцији можемо рећи, да су људи и деца, у којих превлађују аперцептивне представе, субјективне природе. И обратно: они, код којих превлађују перцептивне представе објективне су натуре.

Ну, обје ове природе нису потпуне ако се изолиране јављају; јер се објективна натура зауставља код оног што је стварно: то су т. зв. стварни људи. Најбоље је, кад се ове двије природе споје и попуњују.

У перцептивне процесе спада дакле, оштрина чула (простор вријеме, форма и т. д.) и различитост у чулној пријемљивости (т. ј. добар развој чулних органа и централног нервног система.) Разлике у аперцептивним процесима дво-