Учитељ

02

јаке су: или превлађују аперцептивни процес или перцептивни, ради чега и настају горепоменути, субјективни и објективни типови. Осим ове двије разлике мора се пазити и на то, која врста чулних елемената претеже у аперцепцији. Врло је важна ствар по учитеља, да зна, да лиу асимилацији доминира просторни или временити елеменат, да ли у њој превлађују чулни елементи. Оно, што је перцепцији визуелне природе, такођер је и у аперцепцији (1и7 пови представљања или опажања).

Ове представе у „представљању“ казују извјесне типове:

1) Описујући шип, код ког се јављају процеси ријечи или процеси именовања. Примјер за овај тип јесте природњак (зоолог, ботаничар, минералог и т. д.)

2. Приповиједајући тип. У овом типу превлађује радња сјећања и фантазије. Примјер овог типа јесте повјесничар (историчар).

3. Тумачећи шип. Овдје претежу радње, које сравњују и доводе у свезу. Дипломата се може узети“ за примјер овом типу.

4) Спмпатички пили осећајни тип. У овом типу претежу осјећаји и радње вољине, дакле, интелектуални појави. Примјер за овај лик јесте пјесник и умјетник.

_ (Осим ових разлика у аперцепцији можемо разликовати и опажања с планом (с циљем) и без плана. Аперцепција по плану удешена може се опет односити или на изучене (готове) категорије Или по сопствене (продуктивне) категорије. Да би што бољу и ега ељниј слику добили о разликама у индивидуалној даровитости при опажању, износимо ову тему:

Инцивидуалне разлике у опажању :

[. у пдерцештивним процесима:

а) оштрина чула, 6) чулна пријемљивост.

1. у аперцептивним процесима:

а) одношај између аперцептивних и перцептивних појава: «) претежност аперцептивних појава, 8) претежност перцептивних појава;