Учитељ

776

15, дјеца показују мање вјерније памћење при равнодушним стварима, него ли при оним, за које се интересују. |

16.) чим су дјеца млађа тим субјективније читају, Т. ји чине више погрјешака, јер радо „нагађају“.

Кришика на Штернове експерименте. И Штернови екс- | перименти нису без приговора. Основне методе психичких експеримената противурјече се, јер су и сувише комплико- _ вани. Ми се морамо у експериментисању зауставити на простијим случајевима, што је, дакако, просто немогуће било код ових дјечијих исказивања, пошто се у тим експериментима јављају ових шест момената:

1) проматрање (гледање);

2.) даровитост у опажању; |

3.) правилно схваћање оног, што се представља, на пр, | удаљеност; |

4.) трајање и вијерност у сјећању (непосредно и трајно памћење двије су различите функције);

9.) савлађивање у спретном изражавању, дакле, спо- | собност говора и |

6.) способност писменог излагања, да се правилно и тачно означи оно, чега се човјек сјећа.

Ово су прва експериментисања у погледу на дјечија исказивања, па ради тога, и нису тако јако егзактна, као што ће потоња бити. Резултате ових покуса не требабаш тако олако узимати, јер на пр. дјевојчице по свој прилици да имају већу способност у бојама него ли дјечаци. Дјевојчице су више висуелног типа него ли мушка дјеца.

Добро треба, дакле, познавати образовну способност

опажања и настојати, да се изравнају ове индивидуалне диспозиције у даровитости дјечијој. А сад да видимо какве су:

П Индивидуалне разлике у представљању.

Представљање значи репродуковане представе, а ово је опет централно надражена појава. Разлике у даровитости показују у представљању систематски развој. Па дага видимо:

1.) Садржај представљања квалитативно је различит:

а) према различитим чулним сферама (визуелно, акустичко, кинестетичко и комбиновано);