Учитељ

(КЕ

6) према просторним или временитим елементима (06јективно представљање догађаја), и

в) према конкретним, индивидуалним и апстрактним, опћим елементима (представама).

У дјеце превлађују визуелни (видни, оптички) и кинестетички (покретни) елементи (представе). Код њих објективне представе (представе о простору) претежу над представама о догађајима (представе о временуја индивидуалне представе опет над апстрактним.

2.) Садржај представа може да буде различито живахан, јасан и кулам (зоран). Инглез /Галшон назива ово „визуализација“, т. ј. способност представа, да одговарају живости у опажању и зору дакле, способност у примању чулних утисака, Ово је врло добра Галтонова анализа ал не треба из вида и то изгубити, да је интензитет и објективност у аперцептивним процесим од велике важности. Добри мотриоци имају увијек добру визуализацију; том особином одликују се особито женске, дјеца, путници и полицаји.

Добро посматрање и живост у представљању не поклапа се. Тако на прилику људи од фантазије (романтичари, фантастичари) не знају добро да израде своја проматрања. Визуализација је противност апстрактном мишљењу, т. ј. "мишљењу у ријечима, без конкретних представа. Апстрактан мислилац навикне се да оперира (ради) са површним представама, покрите велом пуких ријечи. Добру визуализацију показују напротив умјетници, који су обично лоши МИСЛИОЦИ.

3.) Разлика постоји и у процесима асоцијације и репродукције (асоцијативна свеза представа).

Асоцијација је памћење у ужем смислу а репродукција је довађање пеке представе, која није у свијести. Другим ријечима: Асоцијација је спајање двају представа, које се истодобно јављају у свијести. Репродукција је довађање једне представе у свијест помоћу друге представе.

Терминологија представљања врло је нестална. Ја под представљањем схваћам репродуковане представе, а под „памћењем“ узимам опет: 1.) стицање представа и 2.) репродуковање (обнављање) представа.