Учитељ

По

Индивидуалне разлике дјечије од огромне су врједности по практичан рад у школи. Ово је још нагласио Шпањолац, Људевит Вивес (1592—1540). Он је, наиме, захтјевао да се дјеца прије него ступе на школски праг, испитују у погледу на њихову даровитост. Он је предлагао, да се слабоумна дјеца одлуче од даровитих и да им се нађе сходно занимање. Па и морално рђаве ђаке захтјевао је Вивес, да се одлуче од осталих ђака. Како се види још одавна се захтјевао дјечији збашш5 ргезеп5 при уписивању у школу, а ми овај важан захтјев све до данас не испунисмо!...

Па да поближе погледамо индивидуалне разлике у даровитости дјечијег памћења, репродуковања и мишљења. Прво ћемо на око узети:

а) Индивидуалне разлике у памћењу.

Ово памћење (у ужем смислу) показује двије функције: а) непосредно и 6) трајно (посредно) памћење. Код првог памћења репродукуја се одмах послије првог прочитања, а код другог пошто се већ заборавило научено градиво.

Примјер за непосредно памћење даје нам цртач, који нешто гледа и одмах прецртава, или на пр. ђак кад пише по казивању у перо (диктат. Даровитост у непосредном памћењу друкчија је него ли код трајног. Ко има добро непосредно памћење, не мора имати увијек и добро трајно памћење и обратно. За непосредно памћење неопходна је способност задржати у памети надражаје (утиске или упечатке); то је у неку руку „слика о прагу сјећања“, што је први истакао чувени психофизичар, Д-р Густав Фехнер (Епппегипозђ!а“).

За непосредно памћење можемо рећи, да је врло важно са квантитативног гледишта. Први услов за то „примарно“ памћење јесте добра концентрација (сабирање) пажње, а за

друго, трајно памћење од велике је важности трајна пажљи- |

вост, добро расположење и интересовање.

А сад да мало изближе завиримо у анализу „секундарног“ или трајног памћења. Оно показује четири врсте процеса :

1.) Меморичко схваћање (примјећивање, учење, утуб-

љивање); нам донаша и учвршуће диспозицију за памћење.

паса се а с а Ааа _-.

а а ај

| | ; | | | |