Учитељ

#09

2.) Глонављање овог процеса (т. ј. понављање примјећивања, учења, утубљивања).

3.) Последица утубљивања или пошљедица стечених диспозиција у вјеџбању.

4. Репродуковање оног. што је научено и запамћено. (Напаметно казивање).

У погледу на прву тачку, на меморичко памћење треба разликовати брзо и споро схваћање. Онај, који брзо схваћа и учи, брзо и заборави и обратно. У погледу на меморичко учење треба разликовати ових шест момената :

1. Брзина прилагођивања (адаптације). Рецимо један разред учи неку пјесму од 6 китица. При учењу прве и друге строфе показују се велике различитости, а код осталих китица не постоји скоро никаква разноликост; дакле, при концу пјесмице сви су се прилагодили ђаци, који брзо уче, брже и схвате. То је т. зв. способност схваћања.

2. Интензитет концентрације. Онај који понајлакше учи, мора ту ману да исправи многим понављањем. Онај, који брзо учи има већи интензитет.

3. Добро расположење оног, који брзо учи (угодно или неугодно стање душе наше), много утјече на успјех у вјеџбању.

4. Онај, који брзо учи располаже са правом мјером моторичке напетости (мишићна напетост). Још није растумачено зашто се неки људи гризу за усне, кад се нечег сјећају, нешто мисле или раде.

5. Право изналажење индивидуалних средстава (оптичка, акустичка, моторичка). Сваки мора да знаде своја специјална средстава.

6. Елементарнча способност у вјеџбању и пластимност у психо-физичним особинама (или капацитет диспозиције у вјеџбању). Ово је експериментално испитао проф. Крепелим са својим ђацима.

Учење може да буде аналшшичко и синтшетичко. Наиме, неки су људи згоднији за учење цјелокупних утисака (аналитичко учење) а други за појединости (синтетичко' учење). Синтетички ученик тражи, дакле, да схвати поједине чланове и реда их једно за другим. Аналитички ђак чини више слушних погрјешака, а синтетички показује ·" више грјешака у мјестима оног, што је писано.