Учитељ
780
Ова два типа учења можемо врло лако опазити при учењу какве строфе. Аналитичари уче песму у цјелости а синтетичари уче китицу по китицу, а каткада и ред по ред. Таки је исти случај и при учењу слогова.
У погледу на дјејство поновљеног утубљивања оно је · такођер различито. Некоји требају врло мало да понове какву ствар, градиво, па га знају скоро за увијек. Други | опет вјечито мора да тубе какву ствар. Дакле, постоји ра- | злика и у способности за поновно вјеџбање. 1
У погледу на различитост У дјејству понављања има | да споменемо ово двоје – НЕ
а) Они, који понајлак, споро уче, показују велико.
дјејство понављања или како то проф Арепелин назива „Џбипазјезнокен“ („чврстоћа вјеџбања“). У понављању лежи онај механички моменат.
6.) Ово дјејство у понављању може да буде врло слабо, па ради тога такови људи морају сваки час да једно те исто понављају. - |
У погледу на разлику у ПеВИ ел наученог градива може се рећи, да оно зависи од чврстоће вјеџбања. Ово је са педагошког гледишта од огромне важности. Данас | ба, На свуда исмијава механичко учење, и вели, се, да | је непотребно за одраслог човјека, кад се може лијепо слу- | жити логичким спајањем представа. Међутим ово је грдна обмана. Одрастао човјек, додуше, има већу способност, да неки утисак научи од првог понављања или логичке су-. вислости. Ал, тиме се не постиже и сигурна репродукција. · Једино механичко учење даје нам могућности да у свако. вријеме покажемо диспонирану и сигурну репродукцију. —
„Кере о тајег ифогшт еј“ —- понављање је мати. учења, оно је најсигурније средство за лако репродуковање Ово је најглавније средство у репродуковању представа а | аи конаке у репродукцији није потребно, јер се продукција мора научити. Интелигентнија дјеца често пута забатаљују. механичко учење (понављање), што је трдна погрешка. Дјеца. треба да схваћају оно, што уче, ал то треба да напамет. знају; а ово се опет може постићи само механичким учењем | (многим понављањем). Разлике у репродуковању почивају | на меморичком схваћању и на понављању овога процеса Строго узето ово и нису праве диференције; и оне се из: