Учитељ

12

менковић, Таса Стевановић — Чапља, Стојко Ложичко, Милисав Марчић, Таља Христић, Зафир Топал, Коста Стаменковић, ПопСташа, Поп-Ђора, Димитрије Калиманац, Хаџи Василије и многи други, и сви грађани средњег и сиротнијег стања.

Топал-Стојан је знао турски језик, и у више прилика је код турских власти слободно и вешто бранио и одбранио српске учитеље и српску школу. Његовој смелости имамо много да благодаримо. Отац његов Анта, по причању старих врањанаца, био је такође врло слободан човек и често из Врања преко Пољанице одлазио у Србију и вишим властима српским достављао обест и тиранију чувенога врањског Хусеин (Исеин) паше, који је у раније доба, за време другог устанка под Великим Милошем, учествовао у боју на ЈЂубићу код Чачка, ту рањен био, и по повратку у Врање, по причању старих, ушао у варош на коњу држећи рањену ногу у 306ници. Када је овај паша дознао да Анта крадом одлази у Србију, наредио је својим људима да га ухвате и погубе на месту испред некадашње високе куле у Врању. Ова је кула била у близини садашњега варошког парка, до турског гробља. Код те куле је паша и вешао Србе. Жена овога Анте и сродници његови нашли су његов леш са одрубљеном главом и сахранили.

По изјављеној жељи Топал-Стојана, а после његове смрти г. Веселиновић је његовога најмлађег сина Димитрија одвео у Београд на даље школовање. За време другога српско-турског рата овај Димитрије био је добровољац међу устаницима Дежевско Ибарским у копаоничком батаљону, којим је командовао г. Веселиновић и у борби на Кнежевом Брду, у вучитрнској кази, погинуо овај први врањски млади ратник за ослобођење својега краја и независност Србије 2 јануара 1878 године,!

И Аритон Микић је, као турски чиновник, успешно бранио српску школу пред турским властима. Митка Јовановић је много И материјално помагао српску школу, а тако исто и остали грађани врањски.

Г. Веселиновић је од јула 1889 године био аташе нашега посланства у Цариграду за тим вице-консул у Скопљу, Приштини, Солуну и консул у Битољу. Он данас најбоље познаје наш народ у Старој Србији и Маћедонији. Колико је пак проучио језик, песме и остале умотворине нашега народа у тим крајевима најбоље се

У Види књигу „Рат Србије са Турском за ослобођење п независност, стр. 99. Београд. Издање главног ђенералштаба.