Учитељ

795

28) Разни чланци у „Браству“, „Годишњици“, „Споменику“ Срп. Краљ. Академије Наука, „Наставнику“, „Учитељу“, „Отаџбини“, „Зети“, Гласнику земаљског музеја у Босни и Херцеговини, „Огледалу“ и другим листовима.

По одласку г. Веселиновића из Врања крајем 1874. године у српској школи је њега за неко време заступао г. Коста Поповић, врањанац, који је у Београду свршио П одељење богословије, а помоћник му је био његов брат од стрица помињати Манасије Поповић. Пред сам први српско-турски рат 1876. године г. Коста се је вратио у Србију, а у школи је готово до самог ослобођења 1878. године радио само Манасије,

Г. Веселиновић је српској школи у Врању својим радом ударио тако јак темељ да она није престала радити ни после његова одласка, већ је била у пуноме јеку своме. Две врло велике учионице увек су биле пуне ђака.

Као што смо раније видели бугарска школа је бројно опадала. Њен учитељ Шишепијев ју је најзад напустио. За време његово и после његова одласка радио је за неко време у њој само са неколико ђака неки Василије Стамењаков родом из Габрова у Бугарској, човек и сувише одан пићу.

Као год бугарска школа, тако и власт бугарске егзархије у Врању нагло је опадала тако, да је на неколико месеци пре ослобођења бугарска школа престала радити, а патријаршиски владика Пасије је ушао у врањску цркву и митрополију, постао прави господар и једне и друге и чинодејствовао у цркви спомињући име патријархово, а свештеници његово. Народ је листом прилазио своме старом владици Пајсију љубећи му руке и благодарећи Богу што га опет види у пуној својој власти црквеној, коју је и раније имао. Владика Пајсије био је срећан да са свештеницима и литијом дочека српску војску и њене старешине, који су Врање ослободили после чувене битке на „Два Брата“ пред Врањем. Нека је хвала и слава свима оним родољубима који су остављали своју слободу у Кнежевини, и одлазили тамо где царују турска обести тиранија и многе туђе пропаганде и најезде, само да би одговорили српској дужности, и да би радом на просвети српској помогли потлаченој браћи у петвековноме ропству. Нека је на овоме месту срдачна хвала и слава свима оваквим Шумадинцима! Грађани врањски њима имају много да благодаре, а понајвише доброме г. Веселиновићу, једноме најспремнијем и најбољем учитељу својем, коме желе да још много година здрав и весео