Учитељ

796

ради и даље пером у руци за много напаћени народ наш у Старој Србији и Маћедонији. '

Осем школе у Врању постојале су српске школе у селима Бујановцу, сада варошици преко границе у Турској, Осоју, Преображењу у срезу пчињском, Рупју у срезу власотиначком, Градњи у пољаничком срезу и у Прибоју, на Власини у срезу масуричком и Жељувини.“ Часловских школа било је у селима: Тибужду, Требешињу и Ратају у срезу пчињском и Предејану у срезу пољаничком.

Врањску школу је помагало министарство иностраних дела у Београду прво са 40, а доцније са 52 дуката годишње, а школе у Суходолу, Бујановцу и Осоју бесплатно су добијале књиге из Београда.“

МУ. Школа у Преображењу (срез пчињски)

У Преображењу постојала је школа од прилике на 100 година пре ослобођења од Турака. Ово је вероватно по томе, што сада стари људи у Преображењу као Таса Динић, Мане Кочић, Мане | Крстић, Трајко Стошић, Јован Костић и Џика Антић причају, да | је први учитељ њихове школе био неки Поп-Стаменко, чији унуци Манојло Поповић, свештеник у Требешину и Димитрије Поповић, свештеник у Ратају имају садо по 60 до 70 година, а школовали су се код учитеља, који су били ђаци Поп-Стаменкови. После ПопСтаменка био је други учитељ Поп-Стаја.

Оба ова учитеља родом су била из Преображења а школовали су се у манастиру Светог Прохора-Пчињског (Светог Оца). Каква је пак школа била у овоме манастиру нисам могао дознати. Судећи пак по овим првим учитељима преображењским, она је била часловска школа, а учитељи су у њој свакојако били калуђери и свештеници. Поп Стаменко и поп Стаја вероватно су били од бољих манастирских ђака, те су и сами могли бити учитељи. Поп Стају сам и сам познавао као дете од 1872—1875. године. Био је врло стар. Према томе можемо мислити да су се у овим крајевима по-. челе заводити школе и ван манастира, по селима и варошима око почетка Х/ЛХ века а можда и раније.

__ После ова два прва учитеља били су доцније још и ови: Криви 4 Никола, Поп Стоша Марковић, Никола Михајловић и син му Трајко. 4

5) Овај је чланчић у врло кратком изводу раније штампан у листу „Национална борба“ за 1905 год.

з Милош (С. Милојевић у часопису „Српство“ за 1888 г.

8 Спољашњи одношаји Србије новијега времена, 11. књ. од Јов. Ристића стр. 281 п 284, Београд 1901.