Учитељ

813

Ове тужбе за овај мах не треба сузбијати, но тек при крају године сводити их на праву потребу.

9) Остаје још да при крају учинимо неке напомене о представљању догађаја сваке причице. Може се рећи с обзиром на истакнуте психолошке захтеве, да је ово представљање догађаја, који ученици изводе, један од нкјглавнијих помагача бржем и правилнијем изучавању срп. говора у овом разреду са ових разлога:

1) Што сви ученици учествују у овом представљању, те. се поред шелесног вежбања, духовно освежавају, јер, као што смо то већ нагласили, игра годи природи деце овог (разреда) узраста, услед чега и слабији ученици, будући заинтересовани, лакше и радије савлађују тешкоће учења, јер се то у игри ради.

2) Што ученици говорећи раде, а то доприноси те се научено боље памши; и

3) А најглавније је што ученици, представљајући догађај из приче, и осећају шенденцију догађаја јер су га она радом, говором и мишљењем оживошворилп : јер, улазећи лично у догађаје ученици их преживљују — дакле стичу искуство, а искуством стечено знање остаје стална духовна својина, јер: „у сваком случају ваља гледати, да ученик ништа не учи, што би лежао као мртво знање у ковчегу његова памћења, већ! да се све у настави упошреби пи примени, пли да се на срцу и животу дечјем опроба пи. провежба“.

Литература: Д-р В. Бакић: Општа и посебна Педагогика; „Основи педагогике: др. Рајн у срп. преводу; — Педагогика Љуб. Протића; Просв. Гласник за 1991., 1902. и 1908. год. — Херберт Спенсер: О васпитању; Психологија од „Кааја у преводу др. Стев. Окановића; и ТУ Ехојшоп штеПестеПе е! тогаје де Гешал — раг гаБије! Сотрауге: ХЛ одељак: како дете учи говорити итгд.

Фебруара, 1905. год.

Лазница (Хомоље.)

+ Курзив је-мој. 2 Васпитна настава (одељак расправе: Школске ревизије од Тауфе-а у преводу г. др. Стев. М. Окановића (Просв. Гл. за јануар 1905. стр. 86.)