Учитељ

814 ПРОСВЕТА У СРПСТВУ

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Рељевска богословија. У последњим седницама Вел. Управног и Просвјетног Совјета решаван је предлог да се рељевска богословија пренесе у Сарајево. Јавност је ту ствар прихватила и неко је предложио да би богословију требало спојити са учитељском школом у Сарајеву. Око тога повела се преко јавности дискусија. Изношени су разлози да богословију треба преместити и уклонити је из оне чамотиње и одвојености од свега. Али у погледу спајања, мишљења су се поделила, тако да они који нису за спајање богословије са учитељском школом, много су више у праву и са гледишта педагошког и са гледишта аутономије српске просвете и цркве у Босни и Херцеговини.

Нове српске школе. На Палама у котару сарајевском отворена је пре кратког времена српска школа на заузимање Срба из места и околине. Многи су приложили по 100 круна да би се ова школа осигурала. Приликом свечаног отварања школе прота Г. С. Трифковић, који се свима силама заузима да у своме протопрезвитерату подигне што више српских школа, говорио је о значају српских школа, препоручујући истрајан рад у слози Срба православних и муслимана. У ову се школу одмах уписало 57 православне деце, 5 муслимана, 6 римокатолика, и 3 јеврејска детета.

Тако исто већ је отпочета да се гради српска школа у Благају у некадашњој престоници „чувара гроба Св. Саве“, Херцега Шћепана.

»

Седнице Великог Управног и Просвјешног Савјета. У другој половини месеца фебруара В. У. и П. Савјет одржао је неколике седнице на којима је решавано о многим важним питањима просветним. Од тих решавања ми ћемо изнети само главнија, не упуштајући се у опширан извештај њихове дебате о појединим питањима и предлозима. Тако јеу начелу примљено да се оснује Ђачко Сиротиште. Потом је Савјет понова уложио протест због учитељских цертификата, 0 којима смо ми у прошлим свескама писали. Затим је уложен протест што влада не признаје јавност српским школама док не буду имале наставног плана, јер по тој логици ни државне