Учитељ

822

на 2,874.000 динара. Број ових школа, којих је било око 40 године 1878. попео се данас на 400 са 35.000 ученика. Успех им је био брз; којим то потребама оне одговарају»

Г. Шарл Дипи, министар просвете, који је реорганизовао школе у 1893. (програми од 23. јануара) обележио је овим изразима њихове питомце:

„То нису младићи намењени слободним позивима, који располажу временом и траже од нас високу умну културу. То су деца трудбеничких сталежа, којима треба из раније зарађивати себи хлеб, и то најчешће ручним радом. Они не траже да прате класичне студије. Њихова амбиција, њихова вероватна будућност састоји се у томе да врше који од многобројних радова средње руке, које пољопривреда, трговина, и индустрија пружају радницима... И кад ЈЕ тако, онда виша основна школа ваља да упућује своје васпитанике, од првог до последњег дана, потребама практичног живота, који их чека; али им неће ни за тренутак свртати дух са тражења б6ољега положаја.“

На овај се начин ова настава тачно одељује од средњешколске наставе, са којом су је по кад кад кушали да помешају. Једна и друга имају своје различне сврхе.

„Виша основна настава — додаваше министар — познаје се на први поглед по свом чисто практичном и утилитарном карактеру; у том општем значењу она је стручна. Али за то она није мање права настава: она није то што и шегртство. То је школа а не радионица; у њој су ученици а не шегрти... Она удружује што чвршће може допуну општег образовања са почецима стручне наставе.“

Ево у целини програма ових школа:

Морално васпитање;

Грађанска настава;

Матерњи језик и основи књижевности Француске;

Народна историја и основи опште историје, посебице модерних народа;

Географија Француске и њених колонија и основи опште географије, посебице трговачке и индустриске географије;

· Живи језици;

Основи алгебре и геометрије;

Рачуноводство и књиговодство;

Основи физичких наука и јестаственице, посебице, њиховој примени на привреду;