Учитељ

823

Геометриско цртање;

Орнаментско цртање и моделовање;

Гимнастика;

Радови на дрвету и гвожђу, за дечаке;

Шивење, кројење и склапање, за девојчице.

У потпуним оваквим школама (од три разреда) са довољним бројем ученика, ови се деле почињући другом годином на нарочите одсеке: пољопривредни, индустриски, трговачки, према позиву, коме се мисле доцније одати. Сем тога покушано је да се то рачвање наставе у вишим основним школама прилагоди потребама разних области Француске. То је срећан покушај школске децентрализације. На тај начин је трговачки одсек нарочито развијен у том и том трговачком, приморском месту; на другима, у индустриским средиштима на северу више се полаже на предмете, који се тичу индустрије; у пределима великих пољских економија, као у Босу и извесним јужним окрузима Француске ова настава тежи на првом месту да спреми пољопривреднике.

Овако мудро разнолика, чисто практична, виша основна настава није оклевала да покаже најбоље резултате. Сведочанство после трогодишњег учења (које носи једно од ових напомена: општа настава; индустриски одсек; трговачки одсек; пољопривредни одсек) све се више тражи од стране шефова трговачких кућа, индустриских предузећа и економа. „Народне средње школе“, како их зову, уживају данас углед, који је посве оправдан.

Склопљен је преглед позива, којима су се одали негдашњи ђаци из пет великих виших основних школа у Паризу (Школе Тирго, Колбер, Лавоазје, Ж. В. Сеј, Араго), који су свршили ове школе од 1889. до 1899. године; тај је преглед значајан. Од 11.197 негдашњих ученика њих 4324 (дакле 38%%) одали су се трговини, а 2231 (дакле 22%) индустрији. Ова ће сразмера остати готово иста за целу Француску, ако је веровати објављеној статистици о 13903 ученика, који су 1892 свршили мушке више основне школе: од овог броја 7914 (дакле 57'/%) одали су се привредним позивима, трговини, индустрији или ратарству. |

Ово су у главном битне тежње, овакво је садашње стање народне школе у Француској. Ако је ово стање задовољавајуће, ако је реформа благодатна, ако је школа прихватила, срцем пуним храбрости и наде, велико дело моралног умног и физичког васпитање једне велике демократије, ваља то приписати у заслугу др-