Учитељ
38
саморадње у пословима обучавања читању. Ето зашто се механичким методима може признати вредност само појединих поступака, који омогућавају усвајање тајне читања, но они никада нео могу лећи у основу све системе обучавања.
Расмотрени начини одликују се својом апстрактношћу, недоступношћу за децу или извештаченошћу. Упоредо с њима постојали су и постоје покушаји установити природнији пут, којим би деца лако и слободно дошла до разумевања, којим се начином гласови спајају у слогове и речи. Такви су покушаји обучавања спајању помоћу разлагања. Ако ми, разложив реч на њене саставне делове, одмах предложимо деци, да их сједине, простије рећи -— ако им предложимо да искажу реч, како је говоре, не разлажући је, то ћемо без сумње сасвим достићи жељени резултат: деца ће разумети, шта значи спајати гласове — и лако ће их и слободно спајати. Та је идеја легла у основу тако званог метода писања читања, коме је основ положио немачки педагог Гразер, и који је по томе био разрађен многобројним његовим следбеницима, у томе броју и нашим знаменитим педагогом К. Д. Ушинским применљиво. за наше школе. Благодарећи раду Ушинског, тај се начин крајем 60. код. јако распространио, притеснивши аналитички метод. Суштина је тога метода у овоме: разложивши извесну реч на гласове, деца је пишу и затим читају, а после читају та иста штампана слова у књизи. Ипак се тај, по изгледу, најпростији и најлакши метод доцније подвргао већим изменама, услед незгода, које су се у њему показале. Из тих незгода најважније су: 1. при томе начину учење читања у свима одношајима потчињава се правилима писања, што штетно утиче на павику читања, и 2. та се навика образује крајње споро, што долази од спорог усвајања навике писања. Код насу Русији метод писања — читања по времену се преобратио у метод заједначког учења читања и писања, под којим се разуме једноремено изучавање штампаних и писаних слова и који, с погледом на питање о обучавању спајању ничега општега са својим праоцем нема. Ипак, већина наших савремених педагога у својим методима сачували су идеју обучавања спајању путем разлагања, предлажући да се то обучавање врши на припремним задацима, т.ј. пре изучавања слова. Мисао, вежбати децу у спајању гласова усмено, без слова, имала је присталица и међу присталицама других метода, но без сумње она има највише основа у начину обучавања спајању разлагањем. Као предмет припремних радова служи у главноме, анализа речи; најприродније је и најцелисходније је сјединити