Учитељ

9

налаже да сложно и као браћа, руку под руку, порадимо на свему томе и тако истакнемо још више у вис заставу нашег Удружења која је тако светла и за нас тако поносна...

У то име нек нам је срећан почетак рада у овој години!

АКАДЕМИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ НАРОДНИХ УЧИТЕЉА.

Р-“" В. Бакић.

Пре неколико година било је законом допуштено, да учитељи наших народних школа могу као редовни ученици изучавати философско-педагошке науке у нашој Великој Школи. Тим се користио приличан број наших учитеља, који су се били уписали за редовне ученике. Ну неки су се професори бојали, да ће многи учитељи с недовољном

– спремом доћи у философски факултет, те да ће услед тога ; овај факултет изгубити нешто од свога угледа у научном погледу. Зато су они утицали на министре и на народне посланике, те је законом о Университету учитељима спречен улазак у философски факултет као редовним ученицима.

Ну факултетски савет и университетски савет отишли су још даље: они су укинули редовну, самосталну катедру педагогике, која је отворена 1892. г. и била попуњена до почетка 1905. г., те су педагогику спојили с етиком и естетиком, као практичном философијом. Као разлози за то помињу се, да је новим законом смањен број редовних професора у философском факултету, и да од педагогике има пречих наука, које треба да имају редовне катедре. Ну ти разлози нису тако јаки, да би се тим могло оправдати укидање катедре педагогике, и то баш у оно време, кад се за учење педагогике уписало 99 ученика (73 редовна и 26 ванредних), од којих беше 30 редовних и 16 ванредних (свега 46), којима је педагогика била главни предмет, и кад се у педагошки семинар уписало 39 чланова (27 редовних и 12 ванредних), којима је педагогика била главни, стручни предмет. :

Ако се мислило, да један професор може предавати