Учитељ

„72

дај

9

да пораде на том преко Учитељског Удружења, па ће извесно успети. Можда је довољно само законодавно тумачење онога члана закона о уређењу учитељских школа, у којем се учитељски испит изједначава с испитом зрелости у гимназији, и онога члана о средњим школама, у којем се говори о професорским испитима за философско-педагошку групу наука. А може бити да би и Државни Савет, услед жалбе кога учитеља, који би се желео уписати за редовног ученика философског факултета ради студовања философско-педагошке групе наука, решио ову ствар у његову корист, ако га факултет не би хтео примити, и ако би и министар просвете одбио његову молбу за упис. Јер законом о Университету нису изречно укинути они чланови закона о учитељским школама и средњим школама.

Ми желимо нашим народним учитељима повољан успех у овом подузећу, које ће, на сваки начин, бити корисно и за њих и за народну просвету. -

У Београду, 8. 1Х, 1907.

Наука 0 човјеку са Научне И педагошке стране Рт. рћ. Паја Р. Радосављевић — Њујорк.

— Посвећено г. Др. Јовану Цвијићу, проф. у Српском Универзитету —

Обје скупа, и експериментална п упоредна метода, исцрпљују опће форме природњачке методике. Промјењивање појава по вољи и упоредно проматрање појава у односима, у којима нам се непосредно приказује, чине обоје заједно једино могуће средство за научно проучавање природе.

Проф. Тиљет ита.

(ок, П св.: Ме; ћодеп1ећге. Моп дег Гозк дЧег МатулззепзсћаНеп, стр 3839.)

Увод. — Узроци напредовања антрополошке науке у најновије доба. — Разлози зашто се антропологија тако споро развијала. — Дарвин, Хунт, Кергинг, Копер, Тајхмајер, Кант, Фихте, Шулце, Фрис. — Отац модерне антропологије: Брока. — Његова дефиниција антропологије.

Наука о човјеку или антропологија најмлађи је огранак природних наука.