Учитељ

104

Пошто бројеви и математичке формуле скоро увијек више убјеђују и могу човјека да заведу, него ли просто описивање, то није ни чудо, кад се важност мјерења посте: пено осилила и узохолила.

При овоме се обично увијек заборавља, да релативно великим разликама у бројевима одговарају често пута врло малене, скоро непријатне диференције у формама. У овим се случајевима обично испушта из вида то, да су међе у односним бројевима, или индекс — групама само вјештачке линије у орјентисању, дочим у природи форме прелазе једне у другу. У својој дивној пјесми: „Метаморфоза животиња“ (1819. год.) ђенијални Гете врло лијепо вели:

„По законима сталним, вјечитим Постаје сваки боговјетни члан

Па и онај, што се одмако од свију, Што нам се чини одвојен, сам;

И у њему се таји слика искона Печат развића — влада закона. Начин живота утиче снажно Промјењујући животињски створ, Почињућ првим ступњем постања

Па до самога човјека гор'.

Тако нам ето пред очима стоји Уређена лјепо грађевина света, Промјењујући се сваком силом с поља, Промјењујући се од како је в јека!...“

У кратко речено: многи и многи научари игнорирају, да је израчунати т. зв. „средњи човјек“ само човјек на папиру, а никакво право, живо биће. При испитивању човјека, као и у опће при испитивању природе не смије научењак бити једностран па своја истраживања фиксирати само у једном дијелу. /Геше нас врло лијепо опомиње:

„Кад природу посматрате Паз'те дио ко и све

У њој нема нешто с поља, Нешто опет у срјед ње.“

„Што је с поља — то је и унутра Унутрашњост — спољашњост је њена, Паз'те, дакле, вазда подједнако, Какав дио таква је и дјела.“

гоне