Учитељ

105

Или, то истс само мало друкчијим ријечима вели Гете:

„Природа није к'о оно ора Ком се зна језгра, а зна му се кора. _ Пођите по: њојзи — пошли ма куд Она је једна, једнака свуд“.! —

Ал пођимо даље! По нашем мишљењу мјерење има само тамо мјеста, гдје се с описивањем не може тачно разликовати. Ради тога Систематска Зологија, која се у главноме бави квалитативним карактерима фела, и може да буде без метричких испитивања, дочим при финијем разликовању раса —— било то у људском раду или у којој вишој 300лошкој групи — метода мјерења просто је неопходна.

Чим су више финије прилике, које се проматрају и упоређују, тим је слабије наше око, да их спознаје, да их наш говорни апарат опише. У овим приликама човјек се мора латити инструмената, који мјере, и глупост би била, да се ради тога васколика метричка метода обори с разлога, што сеу њој (као и свуда !) могу чинити злоупотребе.

Ондје, дакле, гдје не може наше око и наш језик да достигну, онде је мјерење изванредно добро помоћно техничко средство. Апсолутни и релативни бројеви мјерења и односа образују допуну га недовољно говорно изражавање: у кратко изражену карактеристику извјесних односа у величинама. Ат тиме није још све речено. Да се једно с другим сравне резултати што су их пронашли поједини стручњаци на темељу метричког мјерења, треба да се и њихове методе поклапају. Шта нам користе мјерења од хиљаду и хиљаду лубања, кад сваки радник има своју засебну тачку у мјерењу и кад сваки „антрополог“ служи другим интшрументима 2!

Одавна се настоји, да се чим више упрости антрополошка "техника. (О том методичком упрошћавању много и много се говорило и писало — још прије него што се

сама метода изобразила. Год. 1882. била је чувена сједница емачког Друштва за Антропологију („Пешвсће безеј-

5 Ове цитате види у чувеном дјелу некадањег мог професора у Јени „Природна Историја Постањи“ од Ернста Хекеља. Пррвео + Алекса М. Радовановић. Београд, 1875, стр. 615—616.

УЧИТЕЉ | и 6