Учитељ

106

зећан Ни Аптгоројовје“) и закључише, „да се у кранијометричком мјерењу узме франкфуртска метода.“ Али и тај · т. зв. Ртапкћцтег Мегзапфоцпо Пђег ејп сететзатез сгаплотејтећез Мепаћгеп“ бјеше пун пунцат провизорија. Ну, из те провизорности де Тасјо наста дефинитум, дефинитивност, која је велику укоченост проузроковала у кранијолошкој методици.

Свакако, да је неопходна ствар, да се једном дође до слоге у принцепијелним начелима технике, јер је за по све сигурно, да резултати антрополошког (као и психолошкопедагошког) испитивања зависе од методе, начина проучавања антрополошких проблема.

Ну, апсолутно уједињење у методи испитивања и у техници антрополошког истраживања, као што то многи и многи жељно очекивају, — никад се неће остварити у Антропологији, као што се није остварио ни у осталим наукама. Јер сваки појединац осјећа нагон а најпослије има и право, да проналази и заводи нове методе испитивања, само

ако садање методе не одговарају његовим специјални сврхама.

Заговарати какву „јединоспасавајућу“ технику значило би стварати стагнацију, застој. Као што се наш инштрумен-

таријум усавршава од времена на вријеме, тако ће се исго

временом усавршити и антрополошке мгтоде у мјерењу.

Неопходно уједињење у принципијелним тачками технике доћи ће само по себи, док се на универзитетима буде једном остварила систематска настава у Антрополигији! и када сваки антрополошки радник у стручно вођеном Антрополошком Лабораторијуму буде изабрао онај посао за који осјећа највише спреме и највеће воље.

А сад да се осврнемо и на оне многобројне нападаје уперене на евентуално примјењивање антрополошких резултата, на криво тумачење добивених бројева. То је ствар главе, која иде. 3

1 Шта више у швајцарским предњим школама живо се ради око органпзације антрополошке наставе. Ко ће о том да се мало изближе упозна ено му мале расправе од циришког универзитетског професора: Ру Атпога Гатд, Хат Ргосталтт фез 200Јоо1већеп ппа аптторојоојзећеп Спфеттећфе ап Чеп ођегел Митејзећшеп“, Уттећ, 1903.