Учитељ

128.

Наше је сазнање при читању заузето само примањем духовне стране речи; обнављање говора врши се изван њега, изван радљивости централног мозга. Без сумње, код нас је процес читања — врло сложена појава, по овде су се радње појединих органа тако слиле и сами се органи тако оспособили вршити прибадајући им посао, да видни упечатак непосредно пзазива њему одговарајуће мускулне покрете говорних органа. Од наше воље зависи хоћемо ли вршити те мускулне покрете пили не, изводити прочитано гласно или не, но у самом избору тих покрета, у самом акту вршења наша воља не учествује; ми исто тако читамо неку реч, као што је слободно и изговарамо. Ето, та навика органа вида, слуха и говора врши низ одређених радњи, ма и сагласно „нашој вољи, но без икаквог напрезања с њене стране; та -способност њихова, која искључује потребу учешћа сазнања и чини битне особине навике читања — те навике, чије образовање треба да служи као циљ почетног обучавања. Да би објаснио тај једини пут, којим се образује та навика, сматрам за нужно рећи неко- и лико речи о образовању навика у опште.

У образовању сваке навике треба разликовати два ступња. Пре евега треба познати разумети како треба вршити неки посао ради постигнућа постављеног циља, на пр. како треба држати и управљати иглом да би шили, гудалом да би свирали на виолини, пером при писању, кичицом при живопису и т.д. То је први ступањ, ступањ учења. Ипак за образовање навике сасвим јо недозољно само знати, како треба вршити овај или онај посао. Вама је добро познато, да се може одлично знати теорија певања, музике па сасвим не умети ни певати ни свирати; може се до ситница знати, како треба држати гудало, како га вући по струнама и т.д. и — сасвим не умети ни једног музичког гласа произвести на виолини и т.д. Шта је још потребно“ Зато да би известан посао прешао у навику потребно је низ понављајућих поступака, једнообравно вршених прилагођених достигнућу постављеног циља, — једном речи, треба низ вежбања, при којима се мускулни покрет, услед понављања, оспособљава и постаје бесвесним. То је други ступањ, ступањ вежбања. Међу тим ступњевима постоји битна разлика: у колико је први лак и кратковремен, у толико је други тежи и дужи. Ви сами добро знате, како је, на пр. лако објаснити деци начин писања каквог слова и како дуго, и с каквим тешкоћама они достижу умење