Учитељ

135

прочитати елор ма, онда ће се при сусрету са сличним словима мо, лиј, пли са, та, и т. д. опомињати п мислити, да и | СЛОГ треба изговорити, псто онако као и прочитани слог ма, Т. |. једним дахом. Ако научимо читати слог ки, обративши пажњу на то да пред и треба сугласник изговарати меко, онда срећући се непосредно одмах после тога са слоговима ми, си, и т. д. ученик ће лако мислити, да под то правило подведе и начин читања тих слогова. Једном речи, у свима случајевима, где ученику долази да чита понова, он се мора сећати начина читања, упоређујући га с пређе прочитаним, и тако све док не стекне навику потребну за читање. Јесмо ли у праву необраћати пажњу на ту појаву, оставивши деци да сама мисле п стварају правила читања, или им треба прићи у помоћ, бити и ту учитељ. Ако само не желимо учити макар како, насумце, одговор је јасан. Јасно је, да ми морамо вежбања у читању тако удесити, да ученици прелазе од познатога ка непознатоме: од прочитанога ка понова читајућем по сличности међу њима. Ево новог захтева, који се може пзаразити у правилу: „чишај по сличности, 18. ]. упоређуј с пређе прочитаним“. Само по себи, то правило може бити прпменљиво само тада, кад су ученици упознати са начином читања (с начином штампања, састављања) т. ј. па другом ступњу, на ступњу вежбања мора се одредити тим правилом. Онако, како ученик мора ићи од читања једне речи другој по сродности, тако п предмет вежбања морају бити једиообразне комбинације, сличне по своме саставу; благодарећи тој једнообравности у саставу комбинације, а следствено и у начину њиховог састављања, ученик понављајући једно исто, брзо долази до навике. То се постиже путем правилног избора речи за свако вежбање, а и распоредом гласова пи гласовних комбинација у строго спстематском реду.

Ради примера да изнесем план сличног вежбања на слову с. Предпоставимо, да су деца прошла неколико слова и упознала се помоћу састављања са начинима читања непосредних слоговаа, који се састоје из два слова. Наштампа се (одвојеним словима) и прочита реч: Са — ша. Затим се скине слог. ша п ученици читају слог са, за тим се на место а стави слово у и, напоменувши, како се читало са, парећује ученицима да прочитају су и том додајемо већ деци познат слог ма, чита се цела реч; иста се тако прелази ка слогу со и додаје та и т. д. То се вежбање може пи простије поставити, аке се допусти читање слогова: постави се слово с а на њ се редом међу самогласници: са, со, су,