Учитељ

134

начина, који мењају послове у обучавању писмености и који помажу усвајању навике правописа. За нас се, као што видите, саетављање речи јавља општим и основним начином, — начином, који учи читању — епајању, но управљеним тим путем да се пекључи свака потреба у обучавању спајању у томе смислу, како су га пређе разумевали. Наш циљ обучавања дао је томе начину нову вредност. правац п карактер.

Ми смо расмотрили један од три акта, који улазе у састав процеса читања, на име — изговарање гласова. Сад ћемо прећи на други акт — мишљење, т.ј. како треба изговарати гласове означене словима. Изгледа због овде изложеног начина састављења, да мишљење ради изговора гласова сасвим није потребно. Сасвим тачно, по тим начином, употребљавајући обичан израз, откривамо деци тајњу читања -— спајања, ми учимо читати само оне речи, које су претходно сама деца разложила и саставила (штампала). Но нужно је научити децу читати речи одмах без претходног разлагања и састављања. Како ћемо их тиме научити“ Ако се обратимо за решење тога питања постојећим методима, код већине нећемо наћи никаквог одговора. Састављачи буквара, очевидно предпостављају, да ће деца бити у стању читати све, ако само прочитају речи у буквару. Тако у ствари п бива: свршпившии буквар, деца читају све речи, све комбинације без сумње и оне које у буквару нису сретала. Како се уче да их читају“ Овладавши првом тајном читања, деца завлађују и даљим тајнама, без помоћи учитељеве, навикавајући се, сећајући се п мислећи. Да би објаснили карактер и садржај тих мисли, обратићемо се сферш, веома блиској читању — развићу дечјег говора. Деца се уче да говоре подражавањем, но од првог момента говора она показују и творачку радљивост, стварајући нове речи а у главноме нове форме за речи. Та је творачка радљивост очевиднија у случајевима, кад деца изврћу говор. Ви сте сигурно имали прилике посматрати да деца 2—8 године место, рецимо, речи брао, говоре берио, очевидно стварајући ту форму по обрасцу ловио, ходио и т.д. или место кљује говоре кљуви, по сличности с ломи, или палицама, руком по аналогији с пменима мушког рода. Може се још привести сличних примера, који вас потпуно уверавају, да деца стварају нове речи, у опште стварају свој говор по аналогији, по сличности с оним, што онп узму за образац. Истом се аналогијом руководе деца и у изговору и у читању. Ако је ученик схватио како треба.