Учитељ

141

лична заинтересованост п приватна иницијатива развијени су до максимума. — Ето, дакле, зашто тамо може и да постоји пш да напредује једно такво удружење, као што је то удружење америчких учитеља!

Пређемо ли сада на упознавање осталих учитељских удружења, видећемо, да после Америке долави Енглеска са својим „гилдом“, а после ње Немачка и Аустрија; — у свима је овим земљама приватна учитељска иницијатива врло велика. У Француској, пак, није тако. Тамо и данас постоји строга централизација у свему, па је и учитељско удруживање најслабије. У њој је најближи представник подобном удруживању: Лига за образовање. Сва ова факта јасно нам сведоче, да је за стварни напредак нашег удруживања у опште, најпотребније нешто што се налази у самима нама, а то су лична заинтересованост и наш приватни рад на свима нашим јавним и приватним установама у земљи.

А то је нешто са свим природно. Учитељска су удружења слободне корпорације и као такве, оне морају и треба да пмају у себи полета за нешто лепше, савршеније, узвишеније. У наше учитељско удружење нико на силу не улази; у самом удружењу ништа не постаје сплом закона; нико у њему никога не задужује пословима које пе би хтео вршити. Све чиме се члан задужује ступајући добровољно у једну целину, то је да се што јаче заинтересује нашим наставним и школским напретком. И у колико буде бивала ова заинтересованост с године у годину јача у толико ће и приватна иницијатива чланова нашега удружења

јачати а кад ње у довољној мери будемо имали онда ће и наш наставни и школски напредак видно одскочити.

Сад бисмо се и ми могли овде, са свим разложно, упитати: имамо ли ми у нашој земљи довољно заинтересованости п довољно личне иницијативе у нашем школском пословању, без којих не може видно напредовати ни једно удружење нижега ранга а камо ли оно, у које треба да су чврсто повезане све појединачне просветне снаге у један јак сноп % Одмах за тим, упоредо са овим, морамо се даље упитати: Маримо ли ми за наш наставни п васпитни успех у земљи; бринемо ли се сваки појединци п сви У ошите, којим ће се путем кретати и развијати наша настава и наша књижевност, Напредује ли она или изостаје, пред књижевношћу и радљивошћу нама малих суседних народа

Ова су пштања по моме мишљењу врло важна и на њих