Учитељ

142

треба обратити што већу пажњу, јер од њиховог правилног решења зависи наш даљи успех и рад. |

Али, да бисмо могли добити позитивне одговоре на ова п1тања, ми морамо пре свега бити на чисто с тим, шта желимо да постигнемо ми у кашој земљи нашим удруживањем. Шта треба. управо да је циљ српском учитељском удружењу •

Према овоме што довде рекох о организацији америчких учитеља јасно је, да нам се на први поглед истиче питање: којим и каквим средствима можемо ми, међу самима нама, покренути и развити личну заинтересованост и личну иницијативу за општи наставни покрет, за такав покрет, који би донео маси нашег народа несумњиве користи у погледу писмености и општих знања. На тај начин по себи се разуме, да би српском учитељу била дужност да што пре изађе из уског круга своје учионице у саму масу нашега јопг необразованога и неппеменога света, п да ту покаже своју радљивост и своју енергију. Ово ће му свакако допринети и више похвале и веће материјалне користи, него празне политичке јурије по зборовима. џ ј

Мени је непријатно констатовати, али је факт, да је бугарски учитељ у овоме погледу показао особите воље пи љубави да од што веће користи буде своме народу, или бар својој најближој околини, и ако је удружење бугарских учитеља релативно најмлађе од свију осталих учитељских удружења. -

Ево, за потврду тога мишљења, да наведем само један пример. Од године 1896—99. дакле за три године, учитељи у Бугарској успели су да даду, разуме се својом удруженом снагом, 340 престава, 241 вечерњих забава са поучним циљем, да пустеу масу народну 657 поука, да отворе 119 вечерњих школа, 28 читаоница, да даду 7! дечјих забава а поврх свега тога да отворе и једну сеоску апотеку.

Ето, дакле, колико је важно да српски учитељ буде тако организован, да самом функцијом у организацији сваки члан има довољно у себи иличне заинтересованости. А овога ће имати у правом смислу ако је предвиђена што шира слобода у главној. организацији, управо у њеним централним правилима; ако је истим правилима дозвољено широко и више-мање самостално поље рада, одборима и пододбоорима у унутрашњости земље.

Да не идемо далеко. Као углед у овоме погледу, можемо узети нама најбслижи културни народ — Немце. Мањп савези по унутрашњости земље код њих, имају само толико заједничкога