Учитељ

144

тентних лица међу. члановима удружења. А врло често бива да неко питање расправља и нечлан удружења. На тај се начин спорна питања износе се у свој својој опширности пред општи форум, обрађена на строго научној основи а поткрепљена искуством и псторијским развитком. Неке се од ових расправе раде по годину и више дана и плод су озбиљне студије п умовања.

А како се за све то припремају сами писци расправа и, њихови референти # Ко хоће и то да види, он само треба. да прочита једну расправу или један реферат, па да се одмах увери, како је ту искоришћен сваки извор у погледу на то питање. По прочитаној расправи, која у довољној светлости објасни пом. питање, наступа критика која не траје као у нас десет пута дуже, него што је требало времена за читање расправе. О прочитаној теми брижљиво се донесе нотребни резиме, који се штампа заједно са, расправом. Овако донесена питања, осветљена примерима и поткрепљена пскуством, заталасају и законодавне кругове и сваком је члану удружења, сада морална дужност, да пропагира за његовом санкцијом.

Али, да свега тога буде, нужно је да је на томе пштању окупљено заиста све, што се на једноме послу налази, без 0обзпра на какве личне претензије а још мање на политичку подвојеност; нужно је да се нова идеја пропагира целокупним учитељским телом које треба да је међу собом повезано слогом, љубављу и једнодушношћу.

Пропаганда је за идеју борба, а у тој борби не сме бити подвојености. Борба се мора водити у миру, љубави п сталним убеђивањем а пе свађом и омразом. И учитељ, радећи у школи са својим ученицима, води борбу, и то борбу са најснажнијим непријатељем — са заблудама п рђавим навикама. Његова је борба тиха, дуготрајна, мучна и трпељива, али успешна.

У нас као да се мало зна за овај начин борбе. Ми смо се навикли, читајући наше дневне политичке листове, на борбу дивљачку у којој се чује исмевање, багателисање, подцењивање и све друго само не оно што не личи пионерима просвете.

Међутим, треба знати, да је партизанство болест управо бес који је много нашкодио не само појединцима него и маси нашега народа, треба регулисати ову п овакву борбу на њен умерени ток, да би наше јавно мнење скренуло своју пажњу на друге културне и корисније задатке нашега народа.

Почне ли српски учитељ водити више културну борбу него