Учитељ

163

грама“ треба избацити. Методи предавања се такође морају из основа променити, особито је важна очигледност у настави.

Цео чланак В. П. Вахтерова проткан је најдубљим уверењем: да је огромна улога просвете. Нама се пак чини, да писац у неколико преувеличава ту удогу. Помињући писма, која је добио од многобројних својих дописника, пуних горчине и очајања због мрачних догађаја нашега времена, Г. Вахтеров вели: „и ја разумем то расположење и одговарам својим дописницима, да у овом безизлазном мраку свиће, истина, из даљине, но зато сигуран зрак светлости — а то је упоран рад на истинском про свећивању народне масе. Треба само помислити ово. кад би наша отаџбина данас располагала неколиким милионима просвећених сељака и радника, који би јасно појмили даназињи положај, онда би ишчезла сва могућа страховања за нашу најближу будућност; самовољи, дефраудацији, макијавелизму, бирокрацији не би имало места. Тешко је у томе сагласити се са г. Вахтеровим; сви знамо, "да се, на жалост, самовоља, дефраудација и т. д. дешавају ну државама са куд п камо просвећенијим становништвом, но што је у нас. Оскудица наше просвећености јесте велика сметња нашем покрету за ослобођење, али центар тежишта мучно да је у тој околности, и извојевање слободе при нашим данашњим приликама треба да претходи огромном просвећивању масе, јер се без слободе пне да ни замислити правилно уређење народног просвећивања, о чему веома разложно говори и сам писац.

Од других чланака, који су штампани у првом броју Просвете, споменућемо „Народни утиверзишеш у Москви“ одг. Сиромјатникова, у коме су подаци о ресултатима попита слушалаца истога универзитета. Чланак није довршен.

Није без интереса п чланак г-ђе Цехинеке — „Друштвена иницијатива у ширењу просвећивања у Пољској“, у коме се, у главном, паноси рад „Друштва пољске културе“, које је слично руској „Лиги образовања“, п које „тежи за тим да послужи повишењу духовног развитка п културе у Пољској“, пру чему се „партиска тенденција пскључује сасвим“. Рад именованог друштва простире се па цело Царство Пољско. Главна је управа у Варшави.

На завршетку чланка г-ђа Цехин се обраћа „Лиги образовања“ чудноватом молбом: она предлаже Лиги да обрати већу пажњу моралној страни живота свога народа, п тврди, као -да, су друштвено-економска пи политичко-правна питања, која покрећу