Учитељ

194

од најтоплијих поборника и најодушевљенијих заступника. Његов циљ живота налази највишу тачку у раду за облагорођавањем и усрећивањем човека. С тога поприште његова рада беше човеков унутрашњи свет. Срца покушава он да потресе, мисли да расветли, идоле човекова разума да сруши и прави идеал моралне истине којим је био сав прожет постави на њихово (идола) место.

Стално се трудио да испита невидљиви свет човечјега | „срца, да сазна потребе и грешке друштва и човечанства, те да би могао што трајније и одређеније утицати снагом свога духа. У томе гледа Фихте главни научников задатак“, ауторов“, као у опште сваког мисаоног човека.“ — И ЗћаКезреаге који је у многима од својих песама створио красне душевне портрете и дирљиве етичке слике ситуација одушевљава се вредношћу и висином човечјега бића. Он вели: . „Какво је мајсторско дело човек! Како племенит разумом! Како неограничен у способностима! Како значајан и чудноват у облику и покрету! У раду како је сличан анђелу! У схватању како је сличан Богу! Украс света! Узор живих !- — Русо у своме „Емилу" вели: „Наша најсопственија студија јесте студија особина код човека.“ Од Канта знамо да права душа, најунутарније мисаоно језгро човековог система лежи у категоричком императиву. Од Сокра_"това времена који је по речима С1сегов-а био први који је дозвао философију с неба и увео у људске станове, није се јавио у опште ниједан дубљи испитивач филосов који не би узео за најзначајнију тему свога размишљања а у исто време и као крај свога посматрања света и живота: познавање човека онаквог какав је и какав треба да буде.

Научна испитивања која се односе ва унутрашњи ч0веков свет као на њихов главни објекат, морају ићи двама правцима од своје заједничке средишне тачке. Једна наука испитује дух по његовој реалној страни; она испитује шта је дух и шта у њему бива; она покушава да разјасни суштину духа. Друга наука испитује човеков дух по његовом

1 (ђег бејзе ппа Висћабађе, УШ, 298. 2 Вез тцид дез бејећтфеп, УД, 881 11. 8 Кедеп ХП. 248, Апзсађе уоп Уог5;

+ Ув]. бтејег, Ееећјез Уојказећшра асовк еђе. Зјојтипа, ппа Уојкепје.