Учитељ

213

Државна управа врло се разнолико казује. Српске земље тако исто се предају.'

+

Ово су моји главнији опажаји у погледу уређења основних школа и школског рада. Наравно, и једни и други опажаји нису само баш моји. Сигурно су ово оцазили и други учитељи и други надзорници, само их нису

публиковали. Исто тако, и једни и други опажаји нису специјалитет баш само ових школа у којима ја бар изасланик, већ се они могу применити и на многе школе у другим окрузима; то јест, и у њима је овако исто стање, и њима сметају ове исте незгоде. Због тога их и износим, што верујем да су они, у главноме, општи.

НОВ НАЧИН ОБУЧАВАЊА СПАЈАЊА ГЛАСОВА

ПРИ ПОЧЕТНОМ ЧИТАЊУ. — Вес. флеров. —

= Свршетак =

Тај ћу захтев изразити краће у овом правилу: „Читај што видиш.“ То правило треба да важи за свако читање. Упознајемо

1 И уредник овога листа био је ове две последње године у ревизији основних школа па му је жао што се у оцени предавања ова два последња предмета разликује од г. Којића.

Мени се чини да се ова два предмета најгоре предају по нашим основним школама после Науке Хришћанске.

У Земљопису ретко се може где наћи да је обрађен физички део, оно што највише утиче на размишљање, одношај географских објеката један према другоме и утицај њихов један на други. Тако исто не умеју ђаци ни да читају карте ни да објасне најобичније знаке на њима.

Познавање природе је засновано на једном новом принципу који влада у

методици јестаственичке наставе, па изучавању природе по заједницама живота и библошком начину тумачења појава и функција у срганизму. На место сувопарног описивања јединака данас се тежи — да се овом наставом упуте ученици евестраном посматрању и разумевању јединака и природних објеката, узајмичком односу п зависности њиховој од целине, разумевању бополошких односа из дотичне околине у којој нека јединка живи, диференције и карактеристике њених органа из начина живота радње, и кретања њезина.

Од свега тога нема ништа. Предавање овог предмета је прешло у чист вербализам где уџбеници играју главну улогу.

0 екекурзијама географским и јестаственичким не треба ни говорити јер тога нигде нема. 5 |

Мих. М. Станојевић.