Учитељ

226

се осталог рада тиче, то је дужност приређивачког одбора, који

се примио повереног му задатка, да га онако изведе, како то за-

хтева општи интерес пријављених слушача и предавача. Обровац. Мл. Ђурошевић.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А). РЕФЕРАТИ а) 0 српским новијим КЊИГАМА

Теоријска и практична педагогија од Габријела Компејреа, превео Риста Огњановић учитељ франц. језика у Скопљанској Учит. Школи. Издање задужбине И. М. Коларца ; Београд, 1907. 80 стр. ХТУ, 486.

Ово није потпуна, систематска педагогика, него то су пишчева предавања у француским вишим учитељским школама, у којима се излажу пи објашњавају најпотребнији појмови из васпитне теорије п школске праксе.

Први део садржава теоријску педагогику. Оп је подељен на 12 лекција.

У 1. лекцији говори се о васпитању у оптипе. Писац вели, да данас пшко више не спори могућност науке о васпитању, која. се оснива на психологији п која стоји у вези с биологијом, а на"рочито с анатомијом и физпологијом човечјег тела. Задатак је васпитања савршенство човечје прпроде; а највиши је задатак неговање характера. Ово је пишчева дефиниција васпитања : „Васпптање је скуп смишљенах папора, којима се природа помаже у развијању физичких, умних и моралних снага човекових, ради његовог усавршавања, ради његове среће и његовог друштвеног позива.“ -

У П. лекцији објашњава се физичко васпитање, које је потребпо пе саме за телеспи развитак него и за духовни. Писац налази, да се моралне способности развијају слободно само у снажном телу, пи да има јаче везе између физичке и моралне чистоте. Он препоручује обичну гимнастику, која навикава па тачинст и одлучност, војничку гимпастику, којом се развијају војпичке врлине, п дечје игре, које прате нарочита уживања.

У Ш,. лекцији излажу се општи принципи умног васпитања. Овде се пстиче као главни циљ хармонија и равлотежа свих умних способности. Идеал је доброг умног васпитања дух, у ко-