Учитељ

220

самољубље и частољубље. — Страсти су као навике осећања. Њих нема у детињем узрасту.

У Х. лекцији излаже се морално васпишање. Код моралних способности, које представљају савест, разликују се чињенице осећања, ума и воље. Добро треба волети, познати и хтети. Прво морално васпитање добива се у породици с помоћу примера. Оно се продужава у школи с помоћу навика, осећања и дисциплине, и после у животу с помоћу напора воље и личног васпитања. Моралност треба да се развија у истој мери, у којој се развија, слобода. Моралност је прва потреба. сваког друштва. — Мало дете није ни добро ни рђаво; али има добрих наклоности и има инстинката, који теже ка злу. Морално васпитање угушује рђаве тежње. У детета треба развијати моралну савест и идеју о дужности. Њему је добро с почетка оно што му се допада, после оно што је корисно за њега, и најпосле оно што одобравају људи и што грађански закон захтева. Дете треба упућивати, да размишља о раду других људи, и треба га навакавати, да се само одлучује на рад и да тако стече осећање о својој одговорности. Оно се може навићи, да врши неке дужности пре но што схвати апстрактну идеју о дужности. Дете је слабо, те не може да ради самостално, него подражава. И симпатија је један извор инстинкту подражавања. Дете се угледа на своје другове, које воли, а после и на своје учитеље. — Живи примери више вреде од историјских примера, јер их дете боље разуме. Из примера се изводе морална правила или мудре изреке, које ученици памте и после примењују у животу. — Религија има дубок утицај на развитак моралности. У ХЕГ лекцији говори се о вољи, слободи п навикама. Неговање воље је један од најделикатнијих послова у васпитању. Треба потпомагати детињу саморадњу, која је клица његове независности и његове слободе. Треба навикавати дете и на послушност. Васпитање ствара добре навике духа и навике осећања и радљивости. Навике постају услед понављања истог чина. Добре навике треба потпомагати храбрењем, да се тако и даље продужи; а рђаве навике треба пскорењавати спречавањем рђавог рада и стварањем нових навика, које раде у другом правцу. — Школа има јачи утицај на развитак воље него породица. Човекова личност ствара се у друштву и у животу после школе, кад је живот слободнији. Искуство је права школа за вољу. Добра воља, или енергија за добро даје човеку вредност и достојанство. Ха-