Учитељ

232

„Да би словенска реч била ученицима јасно треба поред словенског текста стављати и превод на српски језик, одбацујући мртве речнике којима се мали основац не може користити. И ако није до сада тако рађено у основној школи, и ако тај начин рада није поменут у стечају, ипак је то шрезвена п корисна мисао на. коју је сам писац дошао!“ Тако су рекли Г. Г. референти оснивајући своје мишљење на томе, да учитељи нису дужни ту мачити ученицима све текстове. С тога је потребан превод, без кога нема живота, занимљивооти, све је хладно и мртво. Корист од превода у толико је већа кад се проведе кроз целу читанку, као што је урадио г, писац нове читанке. (Па ипак има и непреведених чланака).

Као одговор на то могли бисмо рећи само ово: Дугогодишњи а одлични наставници београдски изјаснили су се одсудно против упоредног превода, чим су добили нову читанку. Место неке олакшице превод је унео забуну и пометњу. Мишљење потпуно оправдано. Јер од малог ослонца коме је наметнуто да словенски језик „изучи“ за десет месеци са по једним часом недељно, не тражи се да преводи од речи до речи, нити му је то потребно. Главно је да зна смисао садржине. Ако се наиђе на коју словенску реч од које зависи тај смисао, онда ће је ђаци по учитељеву упуту извући и записати у нарочиту књижицу и превести. Ето зато се и тражи да се у словенску читанку уносе деци позната садржина. Неумесност упоредног превода толико је очевидна, да о томе не би требало ни говорити! Шта ће деци помоћи превод песме „Иже Херувими...“% Који ће то почетник наћи словенску реч која одговара српској речи, и обратно % И да ли ће почетник моћи, без учитељеве помоћи, да ухвати смисао те песме, п да разуме оно: „Да цара свију на копљима носе.“ Упоредан је превод, ваљда, баш зато и тражен да сами ученици могу читати и тумачити текстове, јер, речено је у реферту, „можда учптељ не зна“, а и није му дужност да толико текстове објашњава. Ми баш обратно мислимо. Кад је то учитељева дужност, и кад сами ученици не могу де схвате смисао, онда је упоредан превод потпуно излишан. С погледом, дакле, на циљ словенскога језика у српској народној школи требало је уносити што познатију садржину, коју би сами ученици могли разумети одмах по прочитању каквог текста. Ако, том приликом, треба објаснити коју реч, или питати што о садржини, то ће се урадити пре читања или баш при самом читању, чиме ће се оживети монотија читања и дати више маха