Учитељ

288

(Све ово дијете научи са његовим дјетињим неразвијеним мозгом прије свега другог, тако, да се морамо чудити, како да не остане тупо.

А шта данас човјек, или бар већина људи не учи никако» (Оно, што, заиста, постоји, што се може одмах да види: о човјеку; 0 земљи, по којој иде; о ваздуху, који дише; о води, коју пије; о биљци, за којом дијете увијек потрчи; о животињи, са којом се дијете тако радо игра. Све ове ствари човјек изучава врло лако, а огромна већина људи не учи никако. Овакав је поступак очевидно изокренута слика истине. Будуће сазнавање људи изокреће ове окренуте слике и поставља истину у поступку, т.ј. учи дијете прије свега да развију знање о оним стварима у природи, које су му најближе (ово је још Песталоци нагласио !). МИ тек пошто је мозак дјетињи дозрио за разумјевање, што бива обично у годинама, када као људи излазе из шкеле, тада оно учи сазнавање, знање људи из историје развића, њихово дотадање вјеровање и историју богова. Дакле прво познавање свога организма.

ТХ.

Важност антрополошког испитивања но нас Србе. [-г Јован Цвијић и његова етнографска испитивања македонских Славена са гледишта модерне Антропологије. Како би требала да се уреди антрополошко - пнедагошка настава Срба п осталих Јужнославена2

Антрополошка испитивања од огромне су врједности по нас Србе, а нарочито сада кад је цијела Европа заинтересована за балканско питање. Наши, српски интереси најгоре су заступљени; и прошлост и садашњност нам говори, да је Србин у Старој Србији и Маћедонији девета рупа на свирали код онијех, који ведре и облаче на Јужнославенском Балкану. Шта више! Опажа се хотимична подвала, да Срби немају никаквих претензија на ове земље под Турском, а да већ не говоримо о неослобођеним земљама под Аустријом.

_ Још већи је хаос начинио наш учени Д-р Јован Цвијић, професор на Српском Универзитету у Биограду. Он је; наиме, недавно објелоданио своја етнографска испитивања

25