Учитељ

295.

детињства. Да би се ова цељ како ваља постигла, једно од најбољих васпитних и здравствених срестава то је шетња, излет.

Свака учионица преставља у маломе фабрику. За ученике се може рећи оно исто, што и за фабричке раднике, који најдрагоценије своје благо и најглавнији услов за живот — здравље с дана у дан све више и више губе. Као што се радници, који се тешким физичким радом баве трпе разне незгоде на које их глад гони, тако исто, и ученици, хтели не хтели, трпељиво сносе све оне штетне последице, које произилазе немарношћу и несмишљеношћу самих васпитача. А да би се ово зло у неколико отклонило од преке потребе, да деца, што год је могуће чешће излазе у поље на чист ваздух и да се тамо играју, да би колико толико своје здравље побољшали. ! |

На основу факата доказано је, да је на узвишеним а равним местима бржа циркулација крви и да се тиме снажи тело, а, ако се буду певале и песме онда се шире плућа а и грудни кош. У овом случају дечје игре треба прво место да заузму“ а настава тек на друго место да дође пазећи да се играју само оне игре, које повољно дејствују на телесни и духовни развитак, јер нас свакидашње наше искуство учи, да постоје и штетне игре, које су често узрок да неко дете својом непажњом и својим несташлуком сломи руку, угане ногу или разбије главу итд. а по неко дете Бог ме и главом плати. :

Препоручује се, да се на неразвијену и слабуњаву децу, која пате од дуготрајних болести нарочито обрати пажња. Ни једну

: Министарство просвете у Италији издало је наредбу, да учитељи морају водити своје ученике два туш у месецу у шетње, а не као до сада једанцут.

У Данској за време распуста шаљу вароши своју децу на села, п обратно, своска деца проводе распуст у вароши. Спрему за путовање даје држава. Децу не прате одрасли. „Просветни Гласник.“

2 Мљаде иљада деце наше подлеже полако потајним болестима, које се свима вештачким срествима противе и које је једина свемоћна природа да залечи. Лекари то знају најбоље, зато они често п приписују један лек из апотеке, који је далеко од варошке апотеке и чије мирисне траве још расту из мајке земље. Они приписују бављење у чистој природи... Има пута, да се бледи обрашчићи дечице опет зарумене и сузе њиних родитеља обришу... Феријске колљоније (Кегеп сојопје) намењене на то, да се сиротињска пи слабуњава деца за време распуста изведу у какво мирно сеоско, брдовито и шумско место или у здрава поља, да ту проведу распуст... Деца се само играју, једу п пију чисту воду, и једина им је књига природа. У'липељ само шета са њима и чини све шта ваља за њино % за своје здравље. - Ј. Миодраговић.