Учитељ

325

У ХП. лекцији говори писац о дисциплини у опште. Превентивна дисциплина отклања и спречава детиње погрешке. Овоме помажу нарочито уредност и сталност у школском раду и згодан распоред времена. Потребан је и добар надзор, и то због дечје слабости, лакомислености и расејаности, лености и несташности. Породица треба да ради у истом правцу као школа. Учитељу је потребан и морални ауторитет, јер моралне особине чине најглавнији елеменат дисциплине. Права је дисциплина смеса благости и строгости. Она мисли и на будућност ученика. С временом она постаје непотребна, јер на њено место долази дисциплина властитог разума. На тај се начин развија морална личност. —

Ово је кратак садржај Компејреове педагогике.

Ова је педагогика основана на физиолошко - психолошким принципима, као што је н.пр. Бенова педагогика. За морално васпитање узета су начела из сувремене етике. Морални характер сматра се као највиши циљ васпитања. У овом се погледу Компејреова педагогика слаже с педагогиком Хербартове школе, која је и код нас заступљена.

Компејре. не износи неки нови правац у васпитању. У ње говом делу нема тако важних новина, које би биле сасвим непознате н.пр. у немачкој педагошкој литератури, па и у нашој педагошкој књижевности.

Најоригиналније је, може бити, Компејреово схватање наставних метода. Он је комбиновао индуктивни метод из логике с монолошким и диалошким обликом предавања, и тако је добио четири метода, који се помињу у !. лекцији практичне педагогике. Ну тим је обухваћена само објективна страна метода, као у логици; а субјективна, психолошка страна, која је за наставу исто тако важна, изостала је. Тако су изостављени психо-генетички или културно-историјски метод, који је основан на начелу поступности и хеуристички метод, који се оснива на начелу саморадње.

Писац не одваја ходегетички поступак од дисциплинског; ну то не чине ни многи други писци. Хербартова педагошка школа прави ову разлику с обзиром на позитивни и негативни правац васпитања осећања и воље; јер непосредно васпитање развија виша осећања и моралну вољу, а васпитни поредак ограничава нека осећања и спречава погрешне правце воље.

Писац је у теоријску педагогику унео психолошку поделу, која је заступљена и у многим другим педагошким делима. Друга