Учитељ

332

примедбама, које објашњавају поједина питања о рачунању и просторним односима. У овом су одељку одабране лекције, које наставу рачунања везују и концетришу са другим градивом из осталих области. Књига је ова топло препоручена.

. е) Негтап Соћеп, пе 1оп ита аитећкећ. Већ, М. Роррејацег 1907 год. У О Оелие

Ово дело Коеново особито има вредности у томе смислу, што показује све односе, који постоје између морала и религије. Он објашњава како стара, политеистичка религија није била у стању, да уздигне човека до идеалних појмова морала, већ је то била у стању учинити једино монотеистичка религија, која се из старе Израиљске религије развила и попела у хришћанству до највећег степена, где Бог и човек постаје једно биће и спасење човечанства долази од самога Бога-човека. Само је монотениста у стању да развије у човеку тежњу, да се приближи нечему моралнијем и савршенијем, јер оно што је морално и добро то је оличено у једном Богу коме ми и подражавамо! Књига ова има значај студија, а Коен је иначе врло чувен писац појединих дела из философске области. Критика се о овом делу повољно изразила.

а) Ебгајег, П-7 Ку. У/. Зеле ита Катаћћеу (школа п карактер). јећ, Зећишћез, 1907. год.

У овој се књизи излаже педагогика послушности и рефорама школске дисциплине. Она хоће да пружи прилог за правилно гледиште и решење тих педагошких проблема. Књига је написана у духу Хербартове школе педагошке, што се одмах да опазити, чим се увиди, да карактер личности на коју се утиче игра главну улогу, као идеализам, који очвршћава појединца, да се бори за оно, што је лепо, морално и за сво друштво корисно. Он хоће да нагласи, _ да није фатализам оно, што човека тера путем прогреса, већ ка-

рактер личности, загрејан великим етичким и друштвеним идеалима. Учитељ, који само знање даје омладини, то је занатлија. Учитељ, који карактер образује то је уметник. Ова књига одступа од Хербартовога гледишта у толико, што није баш прецизно одвојен чист елеменат дисциплине од елемента непосреднога васпитања, ма да се ово код Хербартијанаца свукуда јасно види; али истицање важности осећања у васпитању и борба против сувога интелектуализма, то је нешто, што ово дело далеко уздиже и везује га за Хербартову педагошку систему.