Учитељ

"а

МА

:%

=

~

НЕКРОЛОЗИ

Петар Стојановић

учитељ жарковачки, утемељач Учит. Удружења

Тужна вест да је неумитна смрт постигла нашег доброг Перу Стојановића потресла је све његове дру-

гове и познанике, који су у Пери изгубили не само је-'

дног одиста племенитог човека, него и одличног друга, којим се друштво могло поносити, који је друштву користан био.

Смрћу пок. Пере занемила су уста која су скоро 90 година ватрено проповедала правду, истину, слободу, опште добро и напредак !

Смрћу његовом престало је куцати срце које је жарко љубило свој народ, које је увек осећало народне патње, као и сваког ближњега.

Смрћу пок. Пере, престало је да пише перо, из кога су изишле многе напредне и племените мисли, многи леп чланак и критика, који су служили и као потстрек на општи рад и на размишљање о општем добру и дужности човековој у друштву.

Али, и поред свега тога, тешимо се тиме, што пма људи за којима у жалости има и“ утехе, а то је његов рад и живот, који могу другима послужити као подстицај за све што је добро и поштено. Међу такве људе спада и пок. Пера.

Пок. Пера родио се у Књажевцу 1868. год. Дакле, живео је 39 година. Основну школу и гимназију свршио је у Пироту, а учитељску школу у Београду 1888. год. Према томе био је учитељ 19 година.

Као учитељ био је у овим местима: У Мокрој, (окр. пиротски), у Власини (окр. врањски), у Белој Паланци, у Пироту, у Св. Аранђелу (окр. нишког), у Сумраковцу (окр. тимочког), у Сукову (окр. пиротског). Опет у Пироту, и најпосле у Жаркову.

Као учитељ пок Пера био је одличан. Али он није само радио као каква машина, или какав обичан радник, који има само да сврши оно што му је наређено, већ је он о школском раду, о уређењу школа, о свом положају, о целом учитељском реду непрестано мислио,

433