Учитељ

– о

идуће 1858. године са шестонедељњим предавањем у Сомбору, | Срем, Карловцима и Пакрацу, а продужио је у Сомбору и 1859. | и 1860. године.

Поред тих предавања и спремања учитеља за бољи и напреднији рад школски, непрестано је путовао и ваљда се ни најмање сеоце у Банату, Бачкој, Срему, Славонији и Хрватској није поткрало, да га Натошевић за те три године није обишао и о школи своје примедбе забележио, сваког учитеља поучио и ободрио. У том свом путовању вршио је и друге мисије, које су дизале углед школи и учитељству, а уједно му је то послужило, да дође ближе маси народној и да ју, по његовој давнашњој жељи, поучи и упути на бољи пут и напреднији рад.

У оно се доба путовало само с колима или на јахаћим коњма; а као државни чиновник морао је носити униформу, која му је давала власт и снагу. У том свом путовању водио је увек из места у место по једног учитељи, те га је увек посађивао у колима поред себе с десне стране. Учитељи су се стидели и опирали тој почасти; али он је, вели, то чинио за то, да дигне учитељу углед и поштовање у народу, и код власти, јер је хтео, да се школа исто тако цени и држи за светињу као и црква, а учитељ да се исто

„тако штује и уважава као и свештеник. Сваком приликом је скуп-

љао и позивао у школу свештенике, ошштинске власти и виђе"није сеоске старешине, па им је говорпе, да помажу школу и учитеља, и увек наводио, да се побољша његов материјални положај. Ако је видео, да је школска зграда опала или да не одговара педагошким прописима и хигијенским правилима, молио је и опомињао их, да то поправе или да подигну нове зграде; а молба тако великог господина са златном огрлицом, са трокутим шеширом, зеленом перјаницом и дегном (сабљом) о бедрима, била је онда заповест п црквепим и ошштинским старешинама. Све оно, што је још као медицинар бечки у сгојој Споменици од 1848. г. излагао као жељу, да се ради за просветни, морални и привредни напредак свога народа, дали су му ови путови прилике, да оне своје мисли сад сеје и у живот приводи.

Његовим радом, саветом и заузимањем прискочише одмах у помоћ за побољшање плата професора сомборске учитељске школе, које су до њега изпосиле 200 п 350 фор. (400—700 круна), бивши вел. кикиндски диштрикт са фондом од 12.000 фор. (24.000 круна), од кога и данас у име интереса прима та школа годишње 1200 круна потпоре. Сомборска је црквена општина пружила на.

Д-Р ЂОРЂЕ НАТОШЊЕВИЋ 2