Учитељ
27
За појање (певање) вели: „Певање, Господине, то најважније и прво средство за душевно оснажење и пзображење деце, то је у нашој школи сасвим занемарено.“ Наводи, да букварци не знају ни једно Господи"помилуј, а „часловци и псалтирци и што знају и што поје, то је и по мелодији и по тексту тако искварено „да се заплачете и деци и текстовима и мелодијама и да се крстите и упропашћавате учитељима.“ Па наводи даље: „Певање је детету нужда, природан нагон, њему се пева не само за то, што оно ни за које зло и беду још ле зна, што живи у рају, невино и безазлено, него што певањем највећма душевно јача.“ „То је и узрок вели, што деца песму најволију, гдегод коју чују и науче је; науче погане речи зарад мелодије. и не питају за речи, певају без текста, колико им се пева; а наши учитељи пак неће да знају за то, и да их што пре могу да увате, пак ове краспе песмице науче, да их деца у својој последњој старости још спомињу. дарали песме и приповетке црнога ће .циганина деца заволети и за њим ићи, да чују и науче, а паши. учитељи пеће да виде, пак да учине, да их деца волу и да им на лепшу науку долазе. Певајући научи дете најтеже ствари и пауке, које никад другшије не би научило, јербо му при певању речи текста лагано кроз уво и памет пролазе, не пролећу ни севају кроз уши, као при говору па их има кад са оном слабом мишљења снагом сљедовати, ватати и за њима мислити; а наши учитељи неће то да виде, пак "да се тим големим средством на своју и дечију корист асне. За ово су средство знали још они учитељи на почетку света и аснили се и у песми и с певањем учили су људе не само молитве и за: коне божије, него и законе земаљске, све науке, окром једне рачунице; а наши учитељи неће ни данас да знају. И наши људи сви, најпростији као и најизображенији волу певање, и само по том учитеља цене; за најбољег педагогу (ако може овај без тог знања бити) не маре, а улу учитеља рад ове вештине бране и ране; и још неће наши учитељи то да виде.“
У том духу и смислу, говори и даље, само да убеди и предаваче и учитеље, да песму и појање пригрле. Он тврди, да се с песмом човек најбоље препоручује и да су певачу свуда отворена врата и радо је виђен у свакоме друштву, Наводи, да су певачи обично и најбољи људи, и наставља: „Колико сам досад. сбла пролазио и видио вам и питао, и људи су ми сами казивали, да су такви људи, који певати знају обично најпоштенији људи, ни њи(х), ни њиних нема по тавницама, никоја срамоте они на себе ни своје не напуштају, све су поноситији људи, и њима се · целе општине поверавају; њи бирају за туторе, кнезове и остале сеоске старешине, управитеље и поверенике. А који не знају певати, они ни у цркву не иду, ни за њу не маре, него на против. иду опет рад певања, ал у бирцуз, јер оне песме лакше науче, пак се тамо деру и свађају и.потуку и до зла дођу, итд.
„Метните им, Господине, вели, ове моје речи на срце и душу, и нека верују, да ја ово не говорим ово из сањања, него из гле-