Учитељ

42

Натошевић као главни школски референат.

Августа месеца 1868. г. буде потврђена „Краљева Уредба“, која је донесене закључке Српског Нар. Црквеног Сабора од 1869. године одобрила. С том су се уредбом средили и узаконили послови на црквеном, просветном и имовном одношају. Та је уредба донела потврђен и онај синодални предлог од 1865. г. што га | Натошевић израдио за просветни део овостраног српског народа, о коме смо напред говорили, и по тој уредби буде Натошевић по пристанку своме, предложен од митрополитског црквеног савета, као највише автономне власти, краљу, за главног школског инспектора или референта свију српских автономних просветних завода у Митрополији Српској на које звање буде и потврђен. Но делокруг његов буде изближе одређен тек новом школском уредбом од 1872. г. Тако се Натошевић 1869. године „врати у Нови Сад, на своје старо гнездо, да одатле продужи свој благодетни просветни рад, који је тек за кратко време био прекинуо; но сад не као државни чиновник, него као пародни автономни раденик на оном земљишту, што је сам раскрчио и рашчистио од старудија и штеточина, које су наше просветно поље тако дуго задржавали у свом напредовању и бујању.

Баш те године, кад је постављен и потврђен за главпог школског референта, поболе се јако пок. Натошевић и живот му је био у великој опасности, па да га сачува, пређе, по савету горњих лекара, на умерен вегетаријански начин живљења. Већим делом живео је о млеку, воћу и вариву, понајвише о вареном пшеничном зрну. То га подигне. И он је од то доба (од 1870. Гг.) све до смрти своје живео таким умереним начином. Тај га је случај тако убедио у спасоност тога живљења, да га је сваком препоручивао и чак је доцније у својим школским читанкама наводио децу и народ на тај умерени начин живота. Опојна пића (алкохолна) није окусио за свих последњих 17 година свога, живота.

Као главни школски референат учествовао је и као посланик на народно-црквеним саборима од 1870, 1874. 18175. и 1818. године и свуда је заговарао и потпомагао просветни развитак народни; подносио је извештаје п спремао и заступао на свим тим саборима предмете, који су ишли у прилог просвети и учитељству народном.

Његова је мисао била, да се о народном трошку изашљу од