Учитељ

461

наши васпитаници временом постају искључиво материјалисте и себичњаци. Са свим оправдано најновија Педагогика супротно овоме хоће да васпитањем створи идеалног човека за будућност. Остављајући те разне једностране циљеве, као: практичност, религиозност, материјализам итд., ми видимо да једни траже као циљ васпитања : хармониско развијање човека, — траже да створе здравог, окретног паметног и поштеног човека. Овај правац, који и наш уважени Бакић заступа, истиче морално васпитање, као главни циљ целог васпитања, а у њему као центар стварање моралног карактера. И то је по Бакићу главни циљ васпитања; а васпитање умно, физичко и остала су као подциљеви, и служе главном циљу као помагачи и њему су подчињени; јер друштво нема користи од физички здравог, интелигентног, а при том неморалног човека.

Стварање моралног карактера, оснива се на јакој моралној вољи, и најновија педагошка струја истиче као главни циљ васпитања: стварање јаке моралне воље у ученику. И ова струја педагошка, иде тако далеко, да и не води никаквог рачуна о свима осталим задацима васпитања; она само зна као циљ вољу.

Сад неколико речи о задатку саме наставе. Некад се мислило, да школа својом наставом, треба да даје само знање ученицима и онда излази да је циљ наставе давање знања. Међу тим идеалан се човек не цени само по знању него по карактеру. По Психологији знамо да је просто знање скуп разних престава без велике вредности, и да тако просто знање не ствара вољу кад оно није прешло у осећања. Рећи: да је знање циљ наставе, била би велика погрешка. Знање се само може употребити као срество. Уважени наш педагог Бакић, у својој Дидактици о овоме вели: „да се наставом постиже развијање интелекта, које се сматра као темељ за развитак мор. осећања и моралне воље. Настави је задатак развијање интереса. Треба развијати сталне интересе према истини, лепоти и доброти; треба радити да се у нашим васпитаника створи доследност у осећању и раду“. Опет излази да знање мора служити

вољи; и према томе и настави је циљ не знање него воља.