Учитељ

463

јева исте врсте у мисаону целину. У суштини појма лежи

и упут на његово психолошко развиће. Исте врсте појаве, чињенице, ствари морају се поредити, њихови битни знаци апстрахирати и обухватити у мисаону целину. Ова психичка радња мора бити самосталан ученички производ, ако хоће од тога да има користи. На основу очигледног посматрања има сам ученик да ствара за себе свет појмова. Васпитач му само ставља цаљеве, посматра, пази и управља њиме у раду за постигнућем тих циљева. Ако се васпитанику предају готови појмови они су зањ без вредности или што не достаје очигледна подлога или што је васпитанику н јасан постанак тих појмова и њихова унутрашња веза са конкретним стварима. На овој се околности управо и за

снива снага и моћ појма као елемента који влада у нашем

мишљењу и раду. Као што су посматрања без појмова слепа,

тако су појмови без посматрања празни. (Кант). Овим смо завршили о другом акту процеса у учењу, процесу 41 стракције.

Ну васпитна настава мора решити још један задатак. Настава је развила у васпитанику познавање и способност који имају само субјективно — индивидуалну вредност која _ није баш тако велика. Све знање с обзиром на васпитни циљ мора постићи објективну практичну вредност, зато је нужно дати могућност васпитанику да може своје знање и умење применити у животу. С тога је потребно најпре да се живахне и тачно повезане представе што сигурније извежбају и начине покретљивијим, али не мртвим механи“ зирањем већ радом који потпомаже душевно образовање

а који је заснован на психолошким законима асоцијације и

аперцепције. Енергија нервног система сем утицаја који долазе од телесних стања и наслеђених нервозних праваца битно зависи од вежбања. Сваки нервни процес оставља

' мозгу способност за обновљењем надражаја, диспозицију

узбуђења, које постаје у толико трајније а противна стања у нервним ћелицама и нервне везе у толико слабије у ко. лико се чешће понавља и вежба известан нервни процес.

Према томе морају и паралелне појаве свести тећи сигурније, брже и интензивније. — (Особито се марљиво мора вежбати васпитаник да стечене мисли може употребити за

решење етичких, теоретичких и практичких питања. Тек