Учитељ
469 |
опште влада индивидуални принцип то се и душевни карактер човечјег рода јавља у појединим индивидуама у различној форми тако да је сваки човек један карактеристичан израз али и не израз типа рода. Ову душевне каквоће особину код људи назива Психологија индивидуалитетом. Славна реч Декартова: „сооно егоо зит“ са становишта идеалитета важи у промењеном облику: зшт егоо совно. Ја сам у једној само мени датој, од сваког другог различној форми, у моме индивидуалитету и у овоме се јавља мој живот душевни. — Индивидуалне се разлике код људи показују на различним психичним областима: у живахности, јачини и разговетности осећаја и представа, у особености и вредности. разних квалитета чула за душевно образовање, у раду памћења, фантазије, разума, узбудљивости и трајности осећања, у различности жеља, хтења, јачина воље, нагона, склоности, темперамента. Па чак и неке спољашности, као: ход, држање, стојање говор, екс. су индивидуалне карактеристике код људи и често су пута од значаја као облици у којима се јављају унутрашње појаве.
Психологија нам показује да је индивидуалитет резултат урођених и стечених диспозиција, те да зато исти образује најчвршће језгро личности, и с тога је дужност васпитачева да с васпитаником не поступа као с апстрактом, већ да испитује његове индивидуалне особине и њихове услове и да их обрађује у интересу васпитања.
Даље, Психологија нам даје објашњење о модификацијама душевног живота које се оснивају на разлици оба рода. Психологија учи да је главни знак ж. душевеог живота: рецептивност, брза примљивост и способност за схватање чулних и душевних утицаја, жив ток представа према јачем спонтанитету м. рода. Тим је условљена превага живота осећаја и осећања над радњом разума, правац духа ка конкретном, индивидуалном и превага личнога над ап-
страктним, тиме је условљена љубав за све допадљиво и лепо на чулној области, и за сваки идеал на душевној и моралној области.
Ако су то у истини главни моменти ж. душевног живота, онда васпитач женскиња може у томе наћи праве упуте за свој рад.
Појам индивидуалитета обухвата у својим крајњим кон-
УЧИТЕЉ 8: