Учитељ

468

дити да и у најзаплетенијем нагону светскога живота постигне прави циљ морално-религијског савршенства.

У свима својим средствима дисциплина претпоставља морално убеђење — увиђање. Та је увиђавност у првом стадијуму детињства још неразвијена и дете је у немогућности да обузда своје покрете и радње које произилазе из још неуглађене природе. Али и у овом се периоду мора дете учити ономе што је добро и право; свако се нарушавање реда мора одстранити; мир, ред и добро владање морају се створити као потребни предуслови за наставу и дисциплину. Да се то постигне задатак је управе. Васпитач ће то постићи ако испита узроке нереда. Ови су узроци психичка стања, представе и осећања, жеље и радње Ти се узроци појављују с тога што се природна потреба недовољно или никако не подмирује. Из тога излази захтев да васпитач мора пазити на све што захтева здравље и телесно благостање. Жеље које кваре ред и сметају могу долазити и од представа ван наставе. Ове се представе морају или спречити извесним радом или ставити у тачан однос према мисли. — Најбоље је срество за овај случај настава пуна живота и интереса. Ако је ово средство без дејства, онда се жеље морају ограничити притиском на вољу детињу. За ово су средства: надзор, закони и казне. Кажњавање а особито телесно јако и на осетљив начин прекида ток мисли васпитаникових и спречава му жеље. Зато треба казну према њеном физичком и психичком дејству најопрезније примењивати и удешавати према телесној и душевној васпитаничкој особини. Главно правило управе јесте: за рана и конзеквентно навикавати васпитаника на оно што је право и племенито. Тиме постају добре навике у васпитанику, које ако су јаке, служе као чврста потпора за морални карактер. С психолошког гледишта навика није ништа друго до чешћим вежбањем и понављањем утврђен ред јасних, слободних представа, које стоје у најтешњој вези са телесним покретима које условљава навика. Тако дакле и управа стоји на психолошкој основи; њене су уредбе примене психолошких начела.

Ми смо се при при посматрању ова три главна васпитна средства: наставе, дисциплине и управе обазирали на опште тежње човечјег духа. Али како у природи у